У капели Финске православне цркве Aleksanteri Syväriläisen у Хелсинкију, 7. октобра ове године, одржано је занимљиво предавање посвећено иконама које је ова капела добила на поклон у јулу, а које су насликане у Србији и већином представљају свеце Српске православне цркве. У предавању Сеије Лапалаинен, чланице Српско-финског друштва, представљене су личности ових светаца, њихов духовни живот и подвижништво, уз кратко представљање историјских тренутака у којима су живели и манастира које су за собом оставили. Тако је ово предавање на својеврстан начин, следећи причу која стоји иза 14 икона, прошло путевима српске историје, духовности и средњовековне архитектуре и уметности.

        На иконама које је отац Јосеф Вола сада изложио на посебном зиду капеле, налазе се свети Јован Владимир, дукљански кнез из 11. века, чије се мошти данас чувају у Саборној православној цркви у Тирани; свети Симеон (велики жупан Стефан Немања), његова жена Анастасија и њихов син, свети Сава; први српски патријарх Инокентије, чиме се предавање дотакло и времена цара Душана Силног; затим, кнез Лазар и кнегиња Милица, с чијим се светим душама стигло до Косовског боја; кнез Стефан Лазаревић, војсковођа, песник Слова љубве и ктитор манастира Манасије; преподобна мајка Ангелина, жена изгнаног деспота Стефана Слепог (сина деспота Ђурђа Бранковића) која је подигла цркву у Купинову; затим свети Василије Острошки Чудотворац, свети Петар Цетињски (Петар I Перовић Његош), који је предводио Црногорце у борби за независност од Турака, као и три жртве усташких злочина – новомученици СПЦ: епископ Платон Бањалучки, архимандрит и сликар Рафаило Шишатовачки и стари Вукашин из Јасеновца, који је остао упамћен по речима што их је изговорио док је сурово мучен: „Ради ти, дијете, свој посао“.

       Предавање, баш као и молитва која јој је претходила, одржани су сасвим у складу са епидемиолошким препорукама: предавању је зато присуствовао мали број унапред регистрованих посетилаца, који су седели дистанцирани једни од других (част да се међу њима нађе имао је и амбасадор Србије). Госпођа Лапалаинен је зато изразила жељу да овај догађај понови пред ширим аудиторијумом, једном, кад пандемија остане за нама.