05. april 2024. godine

Ambasador Aleksandar Janković posetio je danas sedište finske kompanije NOKIA u Espou.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo je 14. marta 2024. godine odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sajtovima Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

09. mart 2024. godine

Naša Ambasada je danas učestvovala na događaju "Ukusi Frankofonije" u Francuskom institutu u Helsinkiju.

01. mart 2024. godine

Ambasador Aleksandar Janković prisustvovao je danas inauguraciji novog predsednika Republike Finske Aleksandra Stuba.

Helsinki, 28. februar 2024. godine

Ambasador Janković razgovarao je danas sa finskim ministrom za evropske poslove Andersom Adlerkrojcom. Tokom susreta, obostrano je potvrđeno opredeljenje za dalje jačanje odnosa i saradnje dve zemlje, kao i puna podrška Finske proširenju EU na Zapadni Balkan.

U Ambasadi Republike Srbije u Helsinkiju je 26. februara 2024. godine održan prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije.

Raspisan je novi konkurs za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza Srba u regionu i dijaspore sa maticom. Više o konkursu možete pronaći OVDE.

Helsinki, 24. januar 2024. godine

Ambasador Republike Srbije u Republici Finskoj Aleksandar Janković predao je danas akreditivna pisma predsedniku Republike Finske Sauliju Ninistu.

Fotografija: Matti Porre / Office of the President of the Republic of Finland

Ministarstvo kulture Republike Srbije raspisalo je šest konkursa u oblasti međunarodne saradnje u 2024. g, u cilju promovisanja srpske kulture u svetu i podrške umetnicima.

Sve informacije o detaljima konkursa, potrebnoj dokumentaciji i dostavljanju prijava dostupne su na sajtu Ministarstva kulture.

Novoimenovani ambasador Republike Srbije u Republici Finskoj Aleksandar Janković predao je 20. decembra 2023.g. kopije akreditivnih pisama šefu Protokola ambasadoru Miki Koskinenu.

Tom prilikom, u vrlo srdačnom razgovoru, istaknuto je opredeljenje za dalje jačanje tradicionalno prijateljskih odnosa i saradnje dve zemlje.

Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije biće održani u nedelju, 17. decembra 2023. godine.

Svi građani Republike Srbije koji su primili odgovarajuća rešenja i poziv za glasanje u Finskoj, svoje biračko pravo mogu ostvariti glasanjem u Ambasadi Republike Srbije u Helsinkiju (adresa: Kulosaarentie 36, 00570 Helsinki), 17. decembra od 7.00 do 20.00 časova.

Na glasanje je neophodno doneti važeća lična dokumenta Republike Srbije.

Festival Dani srpskog filma biće održan 17-18. novembra 2023. godine u kulturnom centru Kaisa u Helsinkiju (Kulttuurikeskus Caisa, Leipatehdas Kaikukatu 4 B, 00530 Helsinki).

Festival organizuje Srpsko-finsko društvo, uz podršku Filmskog centra Srbije, Grada Helsinkija i Ambasade Republike Srbije u Finskoj.

Ovogodišnji program ima raznovrstan tematski opseg, uključujući dramatizaciju istorijskih događaja, porodičnu priču ispričanu iz ugla dvanaestogodišnje devojčice i razigrani prikaz savremenog društva.

Pročitajte više o filmovima OVDE.

Pridružite nam se u gledanju ove tri jedinstvene priče koje su ispričale žene!

Dobrodošli! Tervetuloa!

Vanredni izbori za poslanike Narodne skupštine Republike Srbije biće održani u nedelju, 17. decembra 2023. godine.

Obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima možete pročitati OVDE.

Državljani Republike Srbije sa biračkim pravom koji žele da glasaju u Finskoj mogu podneti zahtev za glasanje u inostranstvu Ambasadi Republike Srbije u Helsinkiju najkasnije do ponoći po srpskom vremenu 25. novembra 2023.g, putem mejla: info@serbianembassy.fi. Uz zahtev se prilaže fotokopija prve stranice pasoša ili obe strane lične karte (ukoliko ima čip, potrebna je kopija očitane lične karte).

OVDE proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak u Srbiji. Ukoliko niste, neophodno je Ambasadi podneti i zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak može biti podnet i direktno preko portala eUprava, ukoliko posedujete nalog na tom portalu i pravo pristupa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili putem mobilne aplikacije ConsentID.

Formulari zahteva:

Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak

Zahtev za glasanje u inostranstvu

Za više informacija kliknite OVDE.

Povodom tragičnog gubitka života u pucnjavi u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu 3. maja 2023. godine, Vlada Republike Srbije je proglasila tri dana nacionalne žalosti, od 5. do 7. maja 2023. godine.

Ambasada Srbije je zahvalna na svim porukama podrške koje smo primili.

Upisivanje u virtuelnu Knjigu žalosti može biti izvršeno putem mejla: office@serbianembassy.fi od 5. do 9. maja o.g.

Stručnjaci iz Finskog instituta za zdravlje i blagostanje (THL) posetili su našu Ambasadu 15. marta i predstavili svoj predstojeći Twinning projekat jačanja kapaciteta zdravstvenog sektora Srbije za nadzor nad zaraznim bolestima, finansiran od strane EU.

Raspisani su konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, kao i matične države i dijaspore.

U Ambasadi Srbije u Helsinkiju danas je održan radni doručak članova i gostiju Helsinškog diplomatskog udruženja na temu proširenja EU. 

Devetnaestogodišnji pijanista iz Srbije Bogdan Dugalić osvojio je drugo mesto na prestižnom Međunarodnom takmičenju mladih pijanista „Maj Lind“, koje se svake pete godine održava na Sibelijus akademiji u Helsinkiju.

Pored toga, ovaj izuzetno talentovani  student osnovnih studija Mocartovog univerziteta u Salcburgu primio je i specijalno priznanje za najboljeg pijanistu u kategoriji kamernog izvođenja.

U periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine na teritoriji Republike Srbije sprovodi se Popis stanovništva, domaćinstava i stanova.

U skladu sa Zakonom o graničnoj kontroli Republike Srbije, za prelazak maloletnih lica, stranih državljana, preko granice Srbije nije potrebna pisana saglasnost roditelja.

Za prelazak granice Srbije od strane državljanina Srbije starosti do 16 godina, koji putuje sam ili u pratnji lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, neophodna je overena saglasnost oba roditelja (ako zajednički vrše roditeljsko pravo) ili zakonskog zastupnika. Ukoliko dete putuje sa jednim od roditelja nije potrebna pisana saglasnost drugog roditelja.

Molimo da imate u vidu da nadležni organi zemalja tranzita i početne/krajnje destinacije mogu zahtevati saglasnost roditelja, posebno ukoliko se prezime deteta i roditelja sa kojim putuje razlikuju.
 

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Malagi na Međunarodnoj konferenciji na visokom nivou o ljudskim pravima, civilnom društvu i suzbijanju terorizma, i tom prilikom poručio da je terorizam najozbiljnija pretnja međunarodnom miru i bezbednosti, podvukavši da Srbija osuđuje sve oblike terorizma.

Na Konferenciji koju su zajednički organizovale Vlada Kraljevine Španije i Kancelarija UN za borbu protiv terorizma, Selaković je kazao da naša zemlja smatra Ujedinjene nacije ključnim forumom za međunarodnu saradnju u borbi protiv terorizma, istakavši da podržavamo i aktivno učestvujemo u regionalnim i međunarodnim inicijativama za borbu protiv svih oblika terorizma.

U okviru programa StarTech, od 18. marta do 18. maja 2022. otvoren je drugi konkurs za dodelu oko milion dolara bespovratnih sredstava za inovacije u poslovanju.   

Startapovi, timovi, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća kroz program mogu da konkurišu za podršku za razvoj inovacija ili digitalnu transformaciju poslovanja u iznosu od 15.000 do 100.000 američkih dolara.
 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je 11. aprila o.g. doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore (broj 52-229/30-2022/01) i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu (broj 51-366/30-2022/01), po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara do 9. marta ove godine.

Uvid u donete odluke može se izvršiti na zvaničnom internet sajtu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Dvadesetočlana delegacija naših stručnjaka zaposlenih u Vladi, ministarstvima i strukovnim organizacijama Srbije nalazi se od 10. do 13. aprila u studijskoj poseti Helsinkiju, u organizaciji NALED-a – Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, kojom prilikom će imati mogućnost da se upozna sa finskim državnim sistemom podsticaja inovacijama i industriji, načinom saradnje nauke i privrede, kao i mogućnostima da se inovativne ideje iz Srbije nađu na finskom tržištu.

Na samom početku programa, članove naše delegacije pozdravio je ambasador Saša Obradović, zajedno sa nekoliko srpskih IT stručnjaka koji žive i rade u Finskoj.  
 

Članovi stalnog i proširenog sastava biračkog odbora u Helsinkiju doneli su zajedničku odluku da se odreknu svojih naknada za rad na dan izbora, 3. aprila ove godine, u korist porodica nastradalih rudara u rudniku Soko.

Ambasador Republike Srbije Saša Obradović postao je 1. aprila 2022. godine doajen diplomatskog kora u Helsinkiju, što predstavlja naročitu počast za našu diplomatiju.

Ovu protokolarnu dužnost preuzeo je od ambasadora Kine Čen Lija, a obavljaće je uz podršku šezdeset ambasadora, koliko ih je akreditovano u  Finskoj i koje će ubuduće predstavljati u komunikaciji sa organima države prijema.

Ambasador Obradović je predao akreditive predsedniku Republike Finske Sauli Ninistu 17. januara 2017. godine.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Konkursi će trajati od 23. februara do 09. marta.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Jedan od prioriteta Ministarstva spoljnih poslova i u narednom periodu ostaje briga za Srbe u regionu i dijaspori, poručio je ministar Nikola Selaković, dodajući da će se nastaviti rad na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta pripadnika srpskog naroda gde god da žive.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

U helsinškom bioskopu K-13, od 29. do 31. oktobra ove godine održan je deseti festival Dani srpskog filma, koji, uz finansijsku pomoć Ministarstva spoljnih poslova i grada Helsinkija, organizuje Srpsko-finsko društvo u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije.

Ambasador Republike Srbije u Finskoj Saša Obradović sastao se sa ministarkom spoljnih poslova Estonije Evom-Marijom Limets u Talinu.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.
 

Ministarstvo spoljnih poslova je 4. oktobra ove godine donelo Odluku kojom je, između ostalog, sufinansiralo Dane srpskog filma u Helsinkiju, manifestaciju koju tradicionalno organizuje Srpsko-finsko društvo, sa 415.000 dinara, kao projekat koji svojim kvalitetom doprinosi očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore.

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2021/10/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-2021.pdf

Sjajno veče u Helsinškom muzičkom centru Musiikkitalo, gde smo imali priliku da slušamo srpske kompozicije u izvođenju ansambla klasične muzike Zagros: Supa s rezancima i Pesma putnika u noći Isidore Žebeljan, Eholokacije Aleksandre Vrebalov, Istoriju Tare Jovane Valkonen, a isto tako i prelepe narodne pesme: Ajde, Jano; Jovano, Jovanke; Ederlezi; Niška banja.

Delegacija grada Kragujevca u poseti Helsinkiju i Tampereu: Boris Kovačević, pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju i Jelena Atanasijević, profesorka umetnosti na Univerzitetu u Kragujevcu, sa Bratislavom Toškovićem, Parviainen Arhcitects, i ambasadorom Srbije Sašom Obradovićem.

Bilo je veliko zadovoljstvo ugostiti naše prijatelje i kolege u rezidenciji ambasadora Srbije: na oproštajnoj večeri u čast dina diplomatskog kora Nj. E. Nawal Settouti, ambasadorke Alžira. Sa nama su bili i Nj. E. Chavanart Thangsumphant, ambasadorka Tajlanda i Nj. E. Ernesto Cespedes-Oropeza, ambasador Meksika.

"Hoće li sloboda umeti da peva

kao što su sužnji pevali o njoj"

(Branko Miljković, "Poeziju će svi pisati")

Svim našim sunarodnicima u Finskoj čestitamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave!

Foto: D. Matijaš

Na zgradi Ambasade Republike Srbije u Finskoj nepoznati počinioci sinoć su istakli zastavu terorističke UČK (tzv. Oslobodilačke vojske Kosova).

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na marginama 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je sa ministarkom inostranih poslova Estonije Evom Marijom Lijmets.

Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore. Na konkursu koji je bio raspisan od 22. jula do 06. avgusta 2021. godine za sufinansiranje projekata iz oblasti nastave – Podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori pristiglo je deset predloga projekta srpskih udruženja, organizacija i Eparhija Srpske Pravoslavne Crkve iz Austrije, Malte, Holandije, Norveške, Ruske Federacije, Južnoafričke Republike i Španije.

Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, doneta je 15. septembra 2021. godine, po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 6. avgusta ove godine.

Uvid u donetu odluku može se izvršiti putem zvaničnih internet stranica Ministarstva spoljnih poslova (www.mfa.gov.rs) i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu (www.dijaspora.gov.rs).

Lica koja putuju u Srbiju u cilju zapošljavanja, moraju pre putovanja pribaviti vizu tipa D, koja će im omogućiti da regulišu privremeni boravak po dolasku u Srbiju.

Zahtevi za izdavanje viza mogu biti podneti lično u Ambasadi, ili putem interneta na: https://econsulate.gov.rs .

Molimo da imate u vidu da je podnošenje zahteva putem interneta moguće isključivo za vize tipa D za zapošljavanje, dok svi ostali tipovi viza i svrhe putovanja zahtevaju lično podnošenje zahteva u Ambasadi.
 

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo je 02. avgusta 2021. godine Odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.


Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

•  organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
•  udruženje čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
•  diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
•  crkve i verske zajednice,
•  predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv, koji je otvoren od 03. do 12. avgusta 2021. godine, možete izvršiti na sledećem linku.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava “Mesec Frankofonije”. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada R. Srbije u Helsinkiju vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske culture na francuskom jeziku.

La République de Serbie au Mois de la Francophonie

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković razgovarali su danas na odvojenim sastancima sa ambasadorkom Republike Estonije Kristi Karelson koja Srbiju pokriva na nerezidencijalnoj osnovi iz Budimpešte.

Brnabić je istakla da, imajući u vidu da je Estonija jedan od svetskih lidera u IT sektoru, postoji prostor za unapređenje saradnje u toj oblasti, dodavši da Srbija napreduje u razvoju e-Uprave.

Tokom sastanka bilo je reči i o borbi protiv Kovid-19 i napredovanju u vakcinaciji stanovništva.

Premijerka je naglasila da Srbija ne posustaje u borbi sa korona virusom i da će, ukoliko se nastavi ovaj tempo vakcinacije stanovništva, uskoro biti revakcinisano milion građana.

Istovremeno, kako je dodala, Srbija, u skladu sa svojim mogućnostima, nastoji da pomogne i državama u regionu u nabavci vakcina.

Brnabić je izrazila zahvalnost na pozivu da poseti Estoniju i istovremeno uputila poziv predsednici Vlade te zemlje da dođe u Beograd, istakavši da dve prijateljske zemlje imaju još mnogo prostora za unapređenje bilateralne saradnje.

Selaković je istakao da su bilateralni odnosi dve zemlje dobri i bez otvorenih pitanja, uz značajan potencijal za unapređenje.

Šef srpske diplomatije zahvalio je Estoniji na podršci Srbiji u procesu evropskih integracija i naglasio da reforme ostaju u fokusu Vlade Srbije, dodavši da značajan ostvareni napredak Srbije nije praćen odgovarajućom dinamikom pristupnih pregovora sa EU. Prema njegovim rečima, našu zemlju ohrabruju poruke da Estonija podržava agendu proširenja EU.

Ministar Selaković ukazao je da Srbija želi da intenzivira sve oblike ekonomske saradnje sa Estonijom, što uključuje i povećanje trgovinske razmene.

Selaković je izrazio nadu da će se, zajedničkim angažmanom, intenzitet političkog dijaloga i razmena bilateralnih poseta povećati, a imajući u vidu dobre odnose naših zemalja, pozvao je estonske investitore da u narednom periodu pojačaju svoje prisustvo na tržištu Srbije.

Ambasadorka Karelson je ukazala na to da se ove godine navršava dve decenije od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Estonije i da se bilateralni odnosi razvijaju u dobrom smeru.

Ona je, govoreći o ekonomiji, ocenila da se sve zemlje nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a da je srpska ekonomija i u ovako teškom vremenu stabilna.

Prema njenim rečima, bilo bi dobro da se uspostavi bliža saradnja estonskih kompanija sa Privrednom komorom Srbije.

Beograd,

01. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković imao je danas video-sastanak sa ministrom inostranih poslova Finske Pekom Havistom.

Selaković je ocenio da su bilateralni odnosi naših zemalja tradicionalno dobri, prijateljski, bez otvorenih pitanja i ukazao da je Srbija opredeljena za dalje unapređenje sveobuhvatne saradnje.

Kako je podsetio, o dugotrajnosti relacija naše dve zemlje svedoči i činjenica da je 2019. obeleženo 90 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

Ministar Selaković je poručio da je Srbija bila i da će biti pouzdan partner Finskoj, kako bi dobre političke odnose pratila dobra ekonomska i svaka druga saradnja.

Takođe, šef srpske diplomatije istakao je značaj poseta na visokom i najvišem nivou i izrazio nadu da će do razmene poseta doći po smirivanju situacije prouzrokovane virusom korona.

Zainteresovani smo za produbljivanje saradnje kroz razmenu iskustava sa finskom stranom iz oblasti ekonomske diplomatije, rekao je Selaković, i dodao da bi značajno bilo da se uz asistenciju Ambasade Finske intenzivira saradnja sa Nordijskom biznis alijansom u Beogradu. Takođe, pozvao je finske investitore da u narednom periodu pojačaju svoje prisustvo na tržištu Srbije.

Govoreći o značaju regionalne saradnje, Selaković je izrazio zadovoljstvo što je prepoznat značaj inicijative „mini šengen“, koja je pokrenuta kako bi na konkretan način dala doprinos regionalnom ekonomskom povezivanju, stvaranjem jedinstvenog ekonomskog prostora i olakšavanjem slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

Ministar Selaković je podvukao da je punopravno članstvo u EU jedan od najznačajnijih

spoljnopolitičkih prioriteta Srbije. Dodao je da ohrabruju poruke da Finska podržava agendu proširenja EU i rekao da Srbija očekuje podršku Finske prilikom otvaranja i zatvaranja pregovaračkih poglavlja.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je Srbija posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom, da Beograd i dalje smatra da dijalog može dovesti do postizanja kompromisnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane i koje će doneti trajni mir i stabilnost u regionu.

Beograd,

25. februar 2021. godine

U čast Dana državnosti Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova pripremilo je čestitku koju možete pogledati na linku.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

 https://youtu.be/_Wt14zD4nDQ

Izvor: Tanjug

26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.

Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsednik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmlađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

  Izvor: Politika

  26.1.2021.

Od 21. januara 2021. godine, srpskim i stranim državljanima koji posećuju Srbiju u poslovne svrhe biće dozvoljen ulazak u Republiku Srbiju bez negativnog RT-PCR testa na virus SARS-CoV-2, pod uslovom da o tome obaveste Privrednu komoru Republike Srbije pre putovanja i da u roku od 24 sata od ulaska u Srbiju obezbede Privrednoj komori negativni RT-PCR ili test antigena koji je izdala referentna laboratorija Republike Srbije. Privredna komora Republike Srbije će bez odlaganja dostaviti obaveštenje o putovanju graničnim vlastima, najkasnije 24 sata pre očekivanog dolaska na aerodrom / granični prelaz. U slučaju da putnik ne obezbedi rezultat RT-PCR testa u roku od 24 sata od ulaska u Srbiju ili je test pozitivan, Privredna komora će o tome obavestiti nadležni zavod za javno zdravlje.

Ministarstvo kulture i informisanja je 19. januara 2021. godine, raspisalo Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021.godini.

Informacije o konkursima i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs . Rok za podnošenje konkursnih prijava je 9. mart 2021. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.

Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.

Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.

"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,

12. januar 2021. godine

3.1.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

 Izvor: Tanjug

2.1.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

 Izvor: Tanjug

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.

Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politiku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

29.12.2020.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova proizvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,

24. decembar 2020. godine

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,

23. decembar 2020.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije. 

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Beograd, 17. decembar 2020.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.

Beograd, 16. decembar 2020. godine

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizovaće 29. decembra 2020, Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Konferencija će zbog pandemije KOVID 19 biti održana preko ZOOM aplikacije. Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom desete jubilarne Konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,

08. decembar 2020. godine

My Way, izložba ulja na platnu srpskog slikara Filipa Jovanovića otvorena je u Kultturikeskus Caisan Galleria, Kaikukatu 4 B, Helsinki i može se pogledati do 19. decembra.

http://www.caisa.fi/en/events/event/8B9603E2995EF5C5526D002C326302BF/My_Way_

Povodom upokojenja Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja, u Ambasadi Republike Srbije u Helsinkiju otvorena je, u skladu s epidemiološkim preporukama finskih autoriteta, elektronska knjiga žalosti, u koju se građani mogu upisati sve do utorka, 24. novembra 2020. godine u podne, slanjem mejla na adresu: office@serbianembassy.fi. 

Beograd, 20. novembar 2020.

        Povodom smrti Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja, Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj sednici odluku o proglašenju trodnevne žalosti u Republici Srbiji od danas, 20. novembra, do nedelje, 22. novembra.

              U kapeli Finske pravoslavne crkve Aleksanteri Syväriläisen u Helsinkiju, 7. oktobra ove godine, održano je zanimljivo predavanje posvećeno ikonama koje je ova kapela dobila na poklon u julu, a koje su naslikane u Srbiji i većinom predstavljaju svece Srpske pravoslavne crkve. U predavanju Seije Lapalainen, članice Srpsko-finskog društva, predstavljene su ličnosti ovih svetaca, njihov duhovni život i podvižništvo, uz kratko predstavljanje istorijskih trenutaka u kojima su živeli i manastira koje su za sobom ostavili. Tako je ovo predavanje na svojevrstan način, sledeći priču koja stoji iza 14 ikona, prošlo putevima srpske istorije, duhovnosti i srednjovekovne arhitekture i umetnosti.

            Na ikonama koje je otac Josef Vola sada izložio na posebnom zidu kapele, nalaze se sveti Jovan Vladimir, dukljanski knez iz 11. veka, čije se mošti danas čuvaju u Sabornoj pravoslavnoj crkvi u Tirani; sveti Simeon (veliki župan Stefan Nemanja), njegova žena Anastasija i njihov sin, sveti Sava; prvi srpski patrijarh Inokentije, čime se predavanje dotaklo i vremena cara Dušana Silnog; zatim, knez Lazar i kneginja Milica, s čijim se svetim dušama stiglo do Kosovskog boja; knez Stefan Lazarević, vojskovođa, pesnik Slova ljubve i ktitor manastira Manasije; prepodobna majka Angelina, žena izgnanog despota Stefana Slepog (sina despota Đurđa Brankovića) koja je podigla crkvu u Kupinovu; zatim sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, sveti Petar Cetinjski (Petar I Perović Njegoš), koji je predvodio Crnogorce u borbi za nezavisnost od Turaka, kao i tri žrtve ustaških zločina – novomučenici SPC: episkop Platon Banjalučki, arhimandrit i slikar Rafailo Šišatovački i stari Vukašin iz Jasenovca, koji je ostao upamćen po rečima što ih je izgovorio dok je surovo mučen: „Radi ti, dijete, svoj posao“.

            Predavanje, baš kao i molitva koja joj  je prethodila, održani su sasvim u skladu sa epidemiološkim preporukama: predavanju je zato prisustvovao mali broj unapred registrovanih posetilaca, koji su sedeli distancirani jedni od drugih (čast da se među njima nađe imao je i ambasador Srbije). Gospođa Lapalainen je zato izrazila želju da ovaj događaj ponovi pred širim auditorijumom, jednom, kad pandemija ostane za nama.

Kabinet predsednice Vlade Republike Srbije je pripremio dve brošure pod nazivom “SERBIA- Emerging tech development hub” i “Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede”, a sa ciljem promocije Republike Srbije, kao povoljne destinacije za poslovanje i za investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije.

Brošurama se može pristupiti na sledećim internet stranicama:

1. Brošura "SERBIA - Emerging tech development hub" https://innovations.serbiacreates.rs

2. Brošura "Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede" https://inovacije.srbijastvara.rs

9. jul 2020.

Obaveštavamo da su donete odluke broj 115-400/30-2020/01 i broj 116-240/30-2020/01 o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

Medijska kuća u Finskoj “Olutposti”, čija misija je da istakne i promoviše kulturu piva i hrane, u svom magazinu je objavila članak o srpskim kraft pivarama. Finski gosti su svoj boravak u našoj zemlju i njenom glavnom gradu pretočili na četiri stranice svog časopisa, opisujući “kraft revoluciju” u Srbiji. Tom prilikom nisu krili oduševljenje, ne samo eksperimentisanjem sa različitim ukusima piva prema odabiru naših majstora pivara, već i izvrsnim ukusom hrane koja ih je zatekla i fenomenom kafana.

Dan diplomatije ustanovljen je odlukom Vlade iz 2015. godine, a 29. maj određen je za datum obeležavanja u spomen na osnivanje Knjaževske kancelarije inostranih dela 1839. godine. Uspostavljanje ove kancelarije uzima se za početak profesionalne diplomatije u našoj zemlji.

Tog dana doneto je Ustrojenije Knjaževske kancelarije, na osnovu člana 5 „Turskog Ustava" iz 1838. godine. Ukaz o ustrojstvu je, ujedno, bio i naš prvi zakon o uređenju i zadacima Ministarstva.

Ministarstvo spoljnih poslova tim povodom danas je u znak sećanja na sva imena koja je iznedrila srpska diplomatija ugostila idola mladih, čoveka koji je svojim uspesima ujedinio narod u snažnom doživljaju sreće i ushićenja kroz vanserijske pobede, probudio uspavani duh i svetu poslao poruku snažne sportske nacije, koja se ponosi svojom istorijom i tradicijom, Novaka Djokovića.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić odao je priznanje Novaku Djokoviću za sveukupan doprinos u diplomatiji dodelivši mu nagradu za izuzetan lični angažman i doprinos u promociji interesa Republike Srbije i njenog naroda u svetu.

Link:  http://www.mfa.rs/sr/index.php/o-ministarstvu/ministar/govori/22525-2020-05-29-08-14-09?lang=lat

15.08.2020
Ulazak stranih državljana u Republiku Srbiju regulisan je Odlukom Vlade Republike Srbije, donetom radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije. U skladu sa ovom odlukom, procedura ulaska stranih državljana u Republiku Srbiju je sledeća:

• stranim državljanima koji u Republiku Srbiju dolaze iz Republike Severne Makedonije, Republike Bugarske, Rumunije i Republike Hrvatske dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju ako poseduju negativan PCR test ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne nacionalne laboratorije zemlje iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju.

Pomenuti uslovi za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuju se na državljane Republike Srbije koji dolaze iz gorenavedenih država.

Odlukom su od navedenih uslova izuzete sledeće kategorije stranih državljana koji ulaze u Republiku Srbiju iz ove četiri zemlje:

1) strani državljani koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju, kada se radi o:

•  posadi teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije,
•  posadi i kabinskom osoblju vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija i posadi, osoblju i putnicima koji su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

2) akreditovani članovi osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članovi njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

3) deca do 12 godina starosti, ako roditelj, staratelj ili lice iz porodičnog domaćinstva koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz stava 1;

4) strani državljani koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.

Stranim državljanima koji ulaze na teritoriju Republike Srbije dolazeći sa neke druge destinacije (osim iz gorenavedenih zemalja - Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije i Hrvatske) dozvoljen je ulazak u Republike Srbiju bez obaveze da poseduju PCR test, niti se izriče obavezna mera samoizolacije po ulasku u zemlju.

Navedenom odlukom Vlade Republike Srbije ukinute su prethodno donete mere koje se odnose na državljane Crne Gore, a koji dolaze iz Crne Gore.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 18. maja do 01. juna 2020. godine.
Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja možete pronaći klikom ovde.

http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/odluka/2020/65/1/reg

Na osnovu člana 105. stav 2. tačka 2. i člana 200. Ustava Republike Srbije,

Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj sednici za vreme vanrednog stanja, održanoj

6. maja 2020. godine, donela je

ODLUKU

o ukidanju vanrednog stanja

"Službeni glasnik RS", broj 65 od 6. maja 2020.

1. Ukida se vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, proglašeno 15. marta 2020. godine.

2. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

RS broj 19

U Beogradu, 6. maja 2020. godine

Narodna skupština Republike Srbije

Predsednik

Maja Gojković, s.r.

Imajući u vidu mere Vlade Republike Srbije uvedene sa ciljem što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije COVID-19, a u cilju olakšavanja pristupa digitalnim sadržajima stanovnicima Republike Srbije, i posebno, korisnicima iz drugih zemalja, Ministarstvo kulture i informisanja predstavlja digitalne sadržaje nacionalnih ustanova kulture, dostupne na stranim jezicima. Tabelu sa sadržajima u digitilanom obliku (virtuelne ture, digitalni audio i video materijal, fortografije, tekstve, 3D skenirane objekte i dr) možete naći ovde (http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/digital-contents----serbian-cultural-institutions-2020 )

Srpski filmovi

1. Pored mene (2015, Stevan Filipović, drama, 110 min) http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314 Link: http://www.youtube.com/watch?v=hpKAFB9QUZc

2. Šišanje (2010, Stevan Filipović, drama, 98 min) http://fcs.rs/en/films/film-database?page=film&id=169 Link: http://www.youtube.com/watch?v=tsH6IRftCEI

3. Šejtanov ratnik (2006, Stevan Filipović, fantastična komedija, 94 min) http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152 Link: http://www.youtube.com/watch?v=IgxT0TmisxE

24.03.2020.

U nameri da se stanovništvu u R. Srbiji i inostranstvu olakša pristup sadržajima iz kulture, imajući pre svega u vidu sprečenost obavljanja programskih aktivnosti ustanova kulture, Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je preporuku ustanovama kulture da se građanima omogući maksimalna dostupnost digitalnih sadržaja iz oblasti kulture. Mera je doneta u cilju što bezbolnijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije koronavirusa i prvenstveno je namenjena onima koji su u bilo kojoj vrsti izolacije i građanima koji poštuju meru ostanka kod kuće. Na veb stranici Ministarstva kulture i informisanja možete pronaći spisak digitalnih sadržaja u oblasti kulture koje nude ustanove kulture Republike Srbije:

http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

kao i pristupom na veb sajt Digitalna solidarnost:

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

Ministarstvo kulture i informisanja je ustanovilo Pretraživač kulturnog nasleđa, koji obezbeđuje dostupnost informacija o kulturnom nasleđu Republike Srbije koje se čuva u bibliotekama, arhivima, muzejima, galerijama, zavodima za zaštitu spomenika i drugim subjektima u kulturi. Cilj Pretraživača je podsticanje učenja i jačanja svesti i značaja kulturnog nasleđa. Pretraživač je dostupan na srpskom i engleskom jeziku i pristupa mu se preko linka:

https://kultura.rs/

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 15. marta o.g, donela Odluku o izmenama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, kojom se tačka 4. Odluke menja i glasi:

"4. Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, stranim državljanima nadležni organi privremeno će zabraniti ulazak u Republiku Srbiju.

Mera iz stava 1. ove tačke ne primenjuje se na:

1) posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova, od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;

3) vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;

4) posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

5) lica koja su dobila dozvolu za ulazak u Republiku Srbiju i boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju od radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Radno telo Vlade odrediće uslove i ograničenja tranzita, odnosno boravka lica kojima je data dozvola za ulazak u Republiku Srbiju;

6) humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem;

7) akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnoh predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno indentifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

8) strane državljane koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji."

2. Tačka 4a menja se i glasi:

"4a Državljani Republike Srbije i lica iz tačke 4. stav 2. podtač. 8) ove odluke, koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana, a domaćim državljanima i licima iz tačke 4. stav. podtačka 7) ove odluke koji dolaze iz drugih država, određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-Co-2 trajanju 14 dana (izolacija u kućnim uslovima)".

Odluka je stupila na snagu 15. marta 2020. godine i ostaje na snazi do daljeg.

Predsednik Republike Srbije je 10. maja o.g. doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike („Službeni glasnik RS“ broj 68/20), kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.

Republička izborna komisija (RIK) donela je 11. maja o.g. Rešenje o nastavku izbornih radnji i Rokovnik za vršenje izbornih radnji (dostupni na internet adresi: https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/1553/izborna-dokumenta.php), prema kojem je utvrđeno da se zahtevi državljana R.Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. maja 2020. godine (do ponoći, lokalno vreme u R.Srbiji).      

OBAVEŠTENjE ZA BIRAČE SA BORAVIŠTEM U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANjU BIRAČKOG PRAVA NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE

12.05.2020.

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište, ili se trenutno nalaze u inostranstvu, da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije do ponoći 30. maja 2020. godine (po lokalnom vremenu u Srbiji), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

Formular zahteva  za glasanje u inostranstvu možete preuzeti i odštampati ОVDE.

U zahtevu obavezno moraju biti navedeni sledeći podaci: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opština, grad i adresa prebivališta birača u Srbiji (lica bez prebivališta ne mogu da glasaju), kao i podaci o opštini, gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima (tj. mesto gde želi da glasa – na primer, Ambasada R. Srbije u Helsinkiju).

Nadležni organ u Republici Srbiji donosi rešenje da je birač izrazio želju da glasa po mestu boravišta u inostranstvu. Drugo rešenje, o ispunjenosti uslova za glasanje na željenom mestu u inostranstvu, biće doneto nakon odluke Republičke izborne komisije (RIK) o određivanju biračkih mesta u inostranstvu, odnosno, ispunjenosti uslova da se biračko mesto otvori. Shodno odluci RIK, a u odnosu na izabrano mesto za glasanje u inostranstvu, biće doneto rešenje da će birač glasati po mestu boravišta u inostranstvu ili rešenje da za to nisu ispunjeni uslovi.

Podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može se upisati u jedinstveni birački spisak samo za ono lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak, za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti i odštampati  ОVDE.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije – https://upit.birackispisak.gov.rs/, unošenjem jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG).

Uz prijavu mora biti dostavljena kopija važećeg dokumenta Republike Srbije sa fotografijom.

Savetujemo da Ambasadi dostavite popunjena oba gorenavedena formulara i kopiju srpskog pasoša. Navedeno možete dostaviti na e-mail adresu: info@serbianembassy.fi, ili putem pošte, na adresu: Kulosaarentie 36, 00570 Helsinki, Finland.

Na proslavi Dana nezavisnosti Republike Estonije

Razgovor ambasadora s ministrom spoljnih poslova Estonije, Nj. E. Urmasom Reinsaluom.

Ministarstvo kulture i informisanja je 31. januara 2020. godine, raspisalo Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020.godini.

Informacije o konkursima i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs . Rok za podnošenje konkursnih prijava je 16. mart 2020. godine.

Za dodatne informacije, kontaktirajte Ministarstvo kulture i informisanja putem emaila: mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon: +381-11-3398-026.

Svim građanima Republike Srbije čestitamo Sretenje, Dan državnosti.

Ministarstvo spoljnih poslova - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu raspisala je konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 20. januara do 10. februara 2020. godine.

Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku 

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/01/Odluka-dijaspora-2020.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/01/Odluka-region-2020.pdf

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević razgovarao je danas sa ministarkom obrazovanja i kulture Republike Finske Li Anderson.

Sastanku su prisustvovali i generalni direktor Odeljenja za opšte srednjoškolsko obrazovanje i stručno obrazovanje i obuku Mika Tamilehto (Mr Mika Tammilehto) i viši savetnik ministra iz Odeljenja za visoko obrazovanje i naučnu politiku Tomi Halonen (Mr Tomi Halonen) .

Tokom razgovora bilo je reči o nastavku saradnje Republike Srbije i Republike Finske, ali i o iskustvima Finske u vezi dosadašnje reforme opšteg i srednjeg stručnog obrazovanja, kurikulumu po kome se radi u različitim tipovima gimnazija, finansiranju visokog obrazovanja i inicijalnom obrazovanju nastavnika.

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije tokom studijskog boravka u Finskoj sastali su se i sa predstavnicima Finske nacionalne agencije za obrazovanje i posetili više obrazovnih institucija.

Naime, jedan od prioriteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je rad na novoj Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine i u tom procesu važno je uzeti u obzir, iskustva drugih država.

Delegacija je tokom boravka u Finskoj obišla Srednju školu Brando,  Srednju škola Makelanrine, koja je jedna od 13 sportskih škola u toj zemlji.

U delegaciji iz Srbije bila je i direktorka TEMPUS kancelarije Marija Filipović Ožegović.

Predstavnici deset finskih kompanija (Fortum, Outotec, UpCode World, KJK Capital, Vöner, Parviainen Architects, Capital Media, Tid Media, Junes Events) prisustvovali su prezentaciji koju je ambasador Srbije Saša Obradović održao 29. oktobra.

Teme: ekonomska stabilizacija Srbije; prednosti investiranja u Srbiji; zakonski podsticaji za investitore; sektori srpske privrede koji su u fokusu međunarodne ekonomske saradnje; razmena iskustava privrednika koji planiraju ili razmatraju mogućnosti poslovanja u Srbiji sa onima koji tu već posluju.

Revija Dani srpskog filma održana je od 25. do 27. oktobra ove godine u helsinškom bioskopu K-13. Ova kulturna manifestacija se održava već devetu godinu za redom, u organizaciji Srpsko-finskog društva kao nosioca projekta sufinansiranog sredstvima Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, a uz pomoć Filmskog centra Srbije, Opštine Helsinki i Ambasade Srbije u Finskoj.

Ove godine su se na programu našli igrani filmovi „Taksi bluz“ Miroslava Stamatova, „Južni vetar“ Miloša Avramovića i „Teret“ Ognjena Glavonića. Po prvi put je na ovom festivalu prikazan i jedan dečji film: „Zlogonje“ režisera Raška Miljkovića, kao i dokumentarni film „Okupirani bioskop“ Senke Domanović. Izbor filmova je i ove godine, u skladu s mogućnostima, izvršio Filmski centar Srbije, dok je gost festivala bio reditelj Miroslav Stamatov, čiju je komediju „Taksi bluz“, prikazanu na otvaranju festivala gledalo oko 120 gledalaca. Ukupan broj gledalaca tokom pet filmskih  predstava iznosio je oko tri stotine. 

 Festival je otvoren obraćanjem predsednika Srpsko-finskog društva Vladana Jovanovića i ambasadora Srbije Saše Obradovića, koji je istakao značaj očuvanja ove već tradicionalne filmske revije kao garanta prisustva naše umetnosti na finskoj kulturnoj sceni. Ambasador je takođe istakao da se 2019. godine serijom manifestacija obeležava 90 godina bilateralnih odnosa Srbije i Finske, pa je pozvao publiku da i ovu filmsku reviju svi zajedno posvete tom važnom jubileju.

Konsultacije iz oblasti bezbednosne politike između ministarstava spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Finske održane su 24. oktobra u Helsinkiju. Konsultacije iz ove oblasti su sastavni deo kontinuiranog bilateralnog dijaloga ministarstava dve zemlje.

Našu delegaciju je predvodio pomoćnik ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku, ambasador Branimir Filipović, dok je na čelu finske delegacije bio generalni direktor Političkog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Finske, ambasador Miko Kinunen. Tokom konsultacija, izražena je obostrana spremnost za unapređenje bilateralne saradnje u oblasti bezbednosne politike i razmenjena mišljenja o nizu tema od zajedničkog interesa, sa posebnim akcentom na političku i bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu, angažman dve zemlje u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, učešće u NATO programu Partnerstvo za mir, kao i aktuelne izazove evropske bezbednosti.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Finske Pekom Havistom.

„Srbija i Finska imaju dobre bilaterane odnose koji mogu dodatno da se unaprede, naročito na polju ekonomije. Zahvalni smo Finskoj na podršci evrointegracijama i podršci politici proširenja EU, rekao je šef srpske diplomatije na zajedničkoj konferenciji sa minstrom Havistom.

Ministar Dačić je istakao da je Srbija zahvalna Finskoj na podršci evrointegracijama, jer, kako je rekao, postoje i zemlje u EU koje su protiv politike proširenja, odnosno one koje smatraju da treba usporiti sa tim, dok Unija sama ne izvrši reforme i promene posle unutrašnjih problema. Dodao je da je Srbija spremna da učestvuje u svim inicijativama Finske u tom pogledu, kao i da je spremna da otvori što više poglavlja za vreme finskog predsedavanja, kako bi brže napredovala ka EU.
Takođe, Dačić je rekao da su teme razgovora bile regionalna saradnja, kao i pitanje izbora na KiM. Preneo je da je u razgovoru sa finskim kolegom istakao da Srbija želi da se dijalogom dođe do obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo.

Šef srpske diplomatije je oceno da su bilateralni odnosi Srbije i Finske dobri, ali da nisu dovoljno razvijeni, odnosno da mogu da budu i značajno bolji, posebno u oblasti ekonomije. Podvukao je i da postoji čitav niz drugih oblasti u kojima Srbija i Finska mogu uspešno da sarađuju, te da treba da radimo na definisanju zajedničkih interesa.

Finskom kolegi zahvalio je na poseti i poželeo da mu mandat bude obeležen jačanjem odnosa sa Srbijom i jačanjem dinamike bilateralnih susreta na najvišem nivou.

Ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto istakao je da Finska podržava proširenje EU i da smatra da treba nastaviti proces, te da se nada i da će tokom predsedavanja Finske EU napredovati i evropsko približavanje Severne Makedonije i Albanije, što, kako je dodao, zavisi od mnogo faktora.

Ministar Havisto je rekao da je njegova zemlja spremna na sve načine da pomogne dijalogu Beograda i Prištine, ističući da je za to važna dobra volja svih strana. Izrazio je nadu da će dijalog moći uskoro da se nastavi i uverenje da će EU u tome moći da pomogne.

„Za nas je važno da Zapadni Balkan bude uključen u evropsku saradnju. Taj region nije izvan Evrope. Vaša uloga je važna u EU. Podržavam evropsku saradnju i smatram da je Srbija važna komponentna u njoj", zaključio je Havisto.
 

Rečima „Srbija je danas u Evropskoj uniji“, ambasador Srbije je započeo ceremoniju otvaranja izložbe Primenjena nostalgija u sali Predstavništva Evropske komisije u Helsinkiju.

 Dvadeset fotografija Helsinkija srpskog umetničkog fotografa Marije Piroški  i dvadeset fotografija Beograda Finkinje Tanje Mikole našle su se na zidu Europpaasali grupisane u parove koji su imali za cilj da ukažu na sličnosti dva grada i života u njima. Ova izložba, koju Ministarstvo za evropske integracije tradicionalno organizuje u prestonici države koja predsedava Savetu EU, ove godine je priređena i u čast važnog jubileja: 90 godina srpsko-finskih diplomatskih odnosa. 

 Pozdravne reči su okupljenima uputili Tamara Delić, pomoćnica ministra za evropske integracije Republike Srbije; Johana Sumuvuori, državni sekretar ministra spoljnih poslova Finske; gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić; predsedavajući Izvršnog saveta grada Helsinkija Otso Kivekas, kao i Tanja Mikola, jedna od autorki  izložbe.

 Izložba traje od 20. do 30. septembra.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević i ministarka obrazovanja i istraživanja Estonije Mailis Reps razgovarali su danas u Talinu o mogućnostima saradnje dve zemlje u oblasti obrazovanja i istraživanja.

Sagovornici su, između ostalog, razmenili iskustva o digitalizaciji procesa obrazovanja, o reformama u oblasti stručnog obrazovanja i finansiranju visokog obrazovanja. Ministri su se saglasili da ovaj susret predstavlja važan korak za buduću bilateralnu saradnju.

Šarčević je rekao da je poseta Estoniji dobra prilika za razmenu iskustva, pre svega u oblasti digitalizacije obrazovanja. On je ukazao da je Estonija zemlja od koje Srbija može mnogo da nauči.

Učenici iz Estonije imaju dobar plasman na Pisa testiranju. U toj zemlji 73 odsto učenika pohađa gimnazije. Naš cilj  je u Srbiji 40 odsto učenika pohađa gimnazije, kazao je Šarčević.

Ministarka Mailis Reps rekla je da je ovo prvi susret estonskog i srpskog ministra obrazovanja.

Želim da podelim iskustva Estonije kada je reč o inovacijama u oblasti obrazovanja, primeni digitalnih rešenja i obuci nastavnika. S druge strane, zaista me zanima kako se razvio obrazovni sistem u Srbiji, rekla je ona.

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razgovarali su i sa ekspertima iz Estonije o  digitalnoj transformaciji obrazovanja, visokom obrazovanju i stručnom obrazovanju, kao i povezivanju formalnog i neformalnog obrazovanja.

Delegacija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posetila je i Fondaciju za informacionu tehnologiju za obrazovanje.

Ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan učestvuje na sastanku ministara u čiju nadležnost spadaju pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena, koji se 11. i 12. jula održava u Helsinkiju. Teme sastanka su: klimatske promene, cirkularna ekonomija i biodiverzitet. Foto: Doček ministarke Kriste Mikonen.

Obaveštavamo da su 19. juna 2019. godine donete Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Odluke se mogu preuzeti na sledećim linkovima:
http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf
http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

Svečanim presecanjem vrpce na Helsinškom aerodromu 1. juna je otvorena direktna avio-linija ErSrbije Beograd – Helsinki – Beograd (na fotografiji: Jost Den Hartog, generalni menadžer komercijale ErSrbije i Kimo Meki, generalni direktor FinAvie).

Tim povodom su u Ambasadi Srbije održane prezentacije kompanije ErSrbija i Turističke organizacije Srbije kojima su prisustvovali brojni novinari iz Beograda i Helsinkija, srpski turistički operateri, predstavnici ErSrbije i FinAvie, kao i predstavnici više finskih kompanija zainteresovanh za poslovnu saradnju sa Srbijom. Goste su pozdravili ambasador Srbije Nj. E. Saša Obradović i ambasador iz Ministarstva spoljnih poslova Finske Nj. E. Petri Salo, koji su poželeli  uspeh srpskoj avio-kompaniji u ovom poslu i istakli značaj nove linije za razvoj saradnje dve zemlje u oblasti turizma, privrede i kulture. 

Na trgu kod Kampija je potom održan promotivni mini-koncert Marije Šerifović na kome su njeni obožavaoci mogli da čuju „Molitvu“, pesmu s kojom je u Helsinkiju 2007. godine pobedila na Eurosongu.

Fotografije: Andres Teis, Viisi Tahtea; Bratislav Tošković.

Grupa odličnih đaka Osnovne škole Ilija Garašanin iz Grocke sa dva nastavnika posetila je Osnovnu školu Vinelska iz Kirkonumija, gde je boravila od 14. do 18. maja. Bila je to uzvratna poseta predstavnika naše škole Finskoj u okviru projekta Heritage Hubs. Dok je u Grockoj, ranije ove godine, obeležen finski Stafettkarnevalen, u Kirkonumiju je predstavljeno finsko viđenje srpske slave.

 Na slici: Đaci i nastavnici OŠ Ilija Garašanin iz Grocke sa našim diplomatom Isidorom Đorđević u Kirkonumiju.

http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/21212--129-?lang=lat

Na Finfringe festivalu u Turkuu, 11. maja je odigrana pozorišna predstava Jakopa Skvicata i Need teatra iz Trsta “Nikola Tesla: jedan portret“. Promoteri ove predstave o životu najslavnijeg naučnika srpskog porekla bili su Italijanski kulturni centar u Finskoj, Ambasada Republike Srbije i Ambasada Republike Hrvatske.

U Centru za inovacije Joki grada Turkua 27.marta je održana zajednička prezentacija Srbije, Rumunije i Mađarske o mogućnostima investicione i poslovne saradnje finskih kompanija sa ove tri zemlje. Skup je otvorio predsedavajući Odbora WTC iz Turkua Jari Rastas. Prezentacije su potom održali  ambasador Srbije - Nj.E. Saša Obradović, ambasador Mađarske - Nj.E. Đerđ Urkuti, rumunski savetnik za međunarodnu ekonomsku saradnju Adrian Kristea, menadžer Poslovnog regiona Turku – gospođa Megumi Hajaši i nekadašnji šef FinPro iz Budimpešte, zadužen za Centralnu i Istočnu Evropu, Kari Vahakangas.   

U okviru programa Nedelja evropskog filma, Ambasada Republike Srbije u Helsinkiju Vas poziva na besplatnu projekciju filma „Jesen samuraja“ režisera Danila Bećkovića u utorak, 2. aprila ove godine u 19.00 sati u Eurooppasali, Malminkatu 16, Helsinki.

 Vidimo se!

U sedištu državne agencije Business Finland u Helsinkiju 14. marta je održana prezentacija investicionih i poslovnih mogućnosti u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Na skupu su govorili ambasador Finske u Beogradu Perti Ikonen, ambasador Srbije u Finskoj Saša Obradović, finski ekonomski savetnik Igor Madžarević, direktor Business Finland-a za Centralnu i Istočnu Evropu Kirsi-Marit Poljačenko, viši savetnik ove agencije Aleksej Lepanen, predstavnica agencije Finnpartenrship Seni Muinieka, kao i agencije Finnvera Lisa Tolvanen.

(Foto: Sandra Pöysäri)

https://www.iltalehti.fi/matkajutut/a/32a94b05-de52-4cfd-a3a8-19d0706ed738

Osmeh Srbije 

Na Sretenje, 15. februara ove godine, u Ambasadi Srbije u Helsinkiju svečano je obeležen Dan državnosti naše zemlje i devedesetogodišnjica srspko-finskih bilateralnih odnosa. 

Ambasador Saša Obradović i Državni podsekretar Pekka Puustinen.

Svim građanima Republike Srbije čestitamo Sretenje, Dan državnosti. 

https://www.finavia.fi/en/newsroom/2019/new-airline-helsinki-airport-air-serbia-opens-connection-belgrade

U Regionalnoj privrednoj komori Tamperea 8. februara je održana zajednička prezentacija ambasada Srbije, Rumunije i Mađarske o mogućnostima investicione i poslovne saradnje finskih kompanija sa ove tri zemlje. Na prezentaciji su govorili ambasador Srbije Saša Obradović, ambasador Mađarske György Urkuti i rumunski savetnik Adrian Cristea.

Na tradicionalnoj manifestaciji Runebergovi dani u Pietarsariju (Jakobstad) 2. februara 2019. odigrana je predstava Mileva Marić Ajnštajn, u izvođenju Jelene Mile i Emila Hermansona Jankovića.

Na slici: Scena iz predstave.

Duo Ljeviška (Snežana Jandrlić i Jelena Mila) 3. februara je izvodio narodne pesme sa Kosova i Metohije.

Opširnije: http://www.rts.rs/page/rts/sr/Dijaspora/story/1518/vesti/3406511/predstava-mileva-maric-ajnstajn-pred-finskom-publikom.html  

KONKURS ZA FINANSIRANjE ILI SUFINANSIRANjE PROJEKATA U OBLASTI KULTURNIH DELATNOSTI SRBA U INOSTRANSTVU U 2019. MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANjA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je raspisalo Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2019. godini. Konkurs za navedenu oblast je otvoren od 10. januara do 01. marta 2019. godine.
Cilj Konkursa je podsticanje stvaralaštva i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta, a posebno u zemljama regiona.
Pravo učešća na Konkursu imaju: ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, koja su registrovana van teritorije Republike Srbije.
Svi zainteresovani mogu preuzeti Formular za konkurs kulturnih delatnosti pripadnika srpskog naroda u regionu i Formular za izveštaj – na zvaničnoj internet strani Ministarstva - www.kultura.gov.rs
Rezultati Konkursa biće objavljeni na zvaničnoj internet stranici Ministarstva kulture i informisanja R. Srbije, najkasnije 60 dana od datuma zaključenja Konkursa.
Dodatne informacije o Konkursu se mogu dobiti u Ministarstvu kulture i informisanja R. Srbije, svakog radnog dana od 12,00 do 15,30 časova, na broj telefona +381 11 3398 026 ili e-mail:  mladen.veskovic@kultura.gov.rs

Sa izložbe i predstavljanja knjige finskog fotografa Sakari Vike "Hotel Jugoslavija".

           U čast stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, srpski istoričar dr Danilo Šarenac, iz Instituta za savremenu istoriju Srbije, održao je 29. novembra 2018. na Turku univerzitetu stručnu prezentaciju pod naslovom „Uništenje. Oslobođenje. Ujedinjenje. Kraljevina Srbija 1918. godine“.

            Predavanje je održano u okviru seminara pod nazivom „Značenje 1918. godine“ (za pojedine evropske narode), koji je, na inicijativu Ambasade Republike Poljske, održan u zajedničkoj organizaciji Turku univerziteta, Francuskog instituta u Helsinkiju, Mađarskog kulturno-naučnog centra, Italijanskog instituta za kulturu  i ambasada Poljske, Nemačke, V. Britanije, Češke, Belgije, Bugarske, Litvanije, Letonije, Hrvatske, Rumunije i Srbije.

            Na Univerzitetu je istovremeno održana izložba postera 12 evropskih zemalja (Poljska, Češka, Mađarska, Litvanija, Bugarska, Srbija, Hrvatska, Italija, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Grčka), nastalih u vreme I svetskog rata, koja je u oktobru ove godine već bila postavljena u Evropskoj sali u Helsinkiju.

Udruženje finskih studenata organizovalo je 19. novembra doručak u kafeu Ekberg u Helsinkiju sa ambasadorom Srbije, na kome su mogli da slušaju o životu u Srbiji, njenoj spoljnoj politici, međunarodnom položaju i turističkoj ponudi.

Obaveštavaju se državlјani Republike Srbije koji su rođeni na teritoriji bivših Republika SFRJ, a u prethodnom periodu nisu pokrenuli postupak za upis u matične knjige Republike Srbije, bez odlaganja pokrenu odgovarajuće upravne postupke iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i regulišu obavezu upisa u MKR u Republici Srbiji.

U protivnom, neće biti u mogućnosti da pribave nove putne isprave ukoliko prilikom podnošenja zahteva budu prilagali izvode iz matične knjige rođenih koje su izdali organi iz bivših Republika SFRJ.

 U Ambasadi Srbije je 13. novembra otvorena izložba renomiranog finskog fotografa i člana Srpsko-finskog društva Saku Pasilahtija pod nazivom „U ruci Božijoj“. Deset umetničkih fotografija velikog formata prikazuju svakodnevni život i duhovnost Srpskih pravoslavnih manastira i crkava na teritoriji Srbije i Crne Gore. Umetnik je ovu izložbu u Ambasadi posvetio velikim istorijskim događajima koji se ove godine obeležavaju: stogodišnjici završetka Prvog svetskog rata u kojem je Srbija izgubila 1,2 miliona ljudi, kao i proslavi šest stotina godina od osnivanja manastira Manasija, zadužbine despota Stefana Lazarevića, čija je freska iz centralne kupole glavne manastirske crkve „Duše pravednika u ruci Božijoj“ inspirisala umetnika za naziv ove izložbe.

Izložba je otvorena do kraja novembra, svakim radnim danom od 10 do 16 časova.

11. novembar

 Dan primirja u Prvom svetskom ratu i stogodišnjica velike pobede

Svim građanima Republike Srbije čestitamo ovaj veliki jubilej!

Predsednik Republike Srbije Nj.E. Aleksandar Vučić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, predstavljao je svoju političku stranku na kongresu Evropske narodne partije koji je održan u Helsinkiju 7. i 8. novembra 2018. godine. Na Kongresu su učestvovali i visoki predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara.

http://www.narodnimuzej.rs/ 

Delegacija Republike Srbije predvođena v.d. pomoćnicom ministra za međunarodnu saradnju Biljanom Filipović Đušić, zajedno sa predstavnicama organizacije „UN Women“ zaduženim za pitanja rodne ravnopravnosti, boravila je u Helsinkiju, Finska.

Tokom tri dana posete, delegacija se sastala s čelnim ljudima najznačajnijih institucija ove zemlje za oblast zaštite životne sredine i međunarodne saradnje: Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva životne sredine, energetike i stanovanja, Instituta za životnu sredinu – SYKE, Nacionalnog Instituta za zdravlje i dobrobit ljudi, Fonda za inovacije i Helsinške fondacije za pametne i čiste tehnologije. Susreti su održani s ciljem razmene iskustava, predstavljanja osnovnih prioriteta u oblasti životne sredine, klimatskih promena i cirkularne ekonomije, a radi uspostavljanja dalje saradnje sa finskim ministarstvom i partnerskim institucijama.

Pomoćnica ministra Biljana Filipović Đušić, predstavila je finskoj strani prioritete Ministartva zaštite životne sredine Republike Srbije, govorila o procesu EU integracija i pregovorima koji su priprema za otvaranje Poglavlja 27 “Životna sredina i klimatske promene“, ističući značaj pitanja rodne ravnopravnosti koja su visoko pozicionirana od momenta formiranja nezavisnog ministarstva zaduženog za oblast životne sredine i koja trebaju postati važan deo svih politika i međunarodnih ugovora.

Prijem za delegaciju upriličen je u Ministarstvu spoljnih posova Republike Finske, od strane ambasadorke zadužene za pitanja rodne ravnopravnosti, Nj.E. Katri Viinikka, kada je dogovoreno zvanično uspostavljanje saradnje između dve zemlje pripremom Memoranduma o razumevanju o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, kojim bi se definisale prioritetne oblasti saradnje na polju zaštite životne sredine, klimatskih promena, cirkularne ekonomije i rodne ravnopravnosti.

Dani srpskog filma održaće se od 26. do 28. oktobra u Helsinkiju, u bioskopu K-13 (Kanavakatu 12).

Organizator festivala je Srpsko-finsko društvo u saradnji sa Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnjih poslova Srbije, Ambasadom Republike Srbije u Helsinkiju i Filmskim centrom Srbije.

Satnica projekcija:
- Petak 26.10. u 19.00 "Rekvijum za gospođu J" reditelja Bojana Vuletića.
- Subota 27.10. u 17.00 "Zašto je Dragan napravio orkestar", dokumentarni film reditelja Nikole Spasića.
- Subota 27.10. u 19.00 "Vlažnost" reditelja Nikole Ljuce.
- Nedelja 28.10. u 17.00 "Otvorenih očiju", dokumentarni film reditelja Marka Novakovića.
- Nedelja 28.10. u 18.00 "Banditi u potrazi za mamom" reditelja Koste Ristića.

Cena ulaznice je 5€, plaćanje na ulazu karticom ili u gotovini. Prodaja karata počinje pola sata pre početka projekcije.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije Nenad Popović učestvovao je sa svojim ekspertskim timom na AI Forumu, Ministarskoj konferenciji o budućnosti veštaške inteligencije u Evropi, koji je  8. i 9. oktobra održan u Helsinkiju. Tom prilikom je razgovarao sa finskim ministrom ekonomije Mikom Lintilom (na slici), kao i sa evropskom komesarkom za digitalnu ekonomiju i društvo Marijom Gabrijel.

Više o ovoj temi možete videti ovde: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3282769/popovic-i-gabrijeli-o-saradnji-u-oblasti-inovacija.html

Uredniku lista Helsingin sanomat

Reakcija na tekst „Crvenu zvezdu prati krvoproliće“  novinara Erkija Kulmanena (Erkki Kylmanen) od 25. septembra 2018. god.

Poštovani gospodine uredniče,

Ambasadori akreditovani u Helsinkiju su obično srećni kada vaš list posveti pažnju njihovoj zemlji na čak tri strane. Ja to, nažalost, ne mogu da budem.

Vodeći fudbalski klub moje zemlje, sa dugom sportskom tradicijom, koji je 1991. godine ušao u istoriju osvojivši evropski Kup šampiona, povezan je u tekstu vašeg novinara sa krvoprolićem i genocidom, a zbog nekadašnjeg vođe navijača koji je bio optužen pred Međunarodnim tribunalom u Hagu. Predsednik moje zemlje je nazvan  „Zvezdinim huliganom“, a za visokog zvaničnika MSP je izneta tvrdnja da je „povezan sa crnogorskom mafijom“.

Kada sam najzad dobio prevod ovog dugog teksta, osetio sam se, kao zvanični predstavnik Republike Srbije u vašoj divnoj zemlji – duboko uvređen.

Tačno je da se u Jugoslaviji dogodilo ogromno krvoproliće. Tačno je da su mnogi u tim nečasnim danima izvršili teška krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava. Ali nijedan zvaničnik Republike Srbije nikada nije osuđen pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za krivična dela izvršena u Bosni i Hercegovini.  Pominjanje jednog fudbalskog kluba čiji su igrači rođeni u vreme sukoba devedesetih u kontekstu genocida i krvoprolića nije nimalo fer. Kada bi svi navodi iz vašeg teksta bili pouzdano provereni i dokazani, neko bi mogao da postavi pitanje zvaničnicima UEFA kako je uopšte moguće da se jedan takav klub takmiči u Ligi šampiona.

Žao mi je što u vašim novinama nemam priliku da pročitam ponekad nešto o uspesima vlade moje zemlje u pogledu ekonomskog oporavka i demokratske stabilizacije društva, što je međunarodno prepoznato dodelom statusa kandidata za EU članstvo. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala se nalazi visoko na listi prioriteta Vlade Srbije. Nema sumnje da Srbija u toj borbi ima još puno toga da uradi i stoga joj je svaka konstruktivna kritika dobrodošla. Drugi nas svakako bolje vide od nas samih. Ali u oštrim izrazima vašeg novinara Kulmanena nisam, nažalost, našao nimalo simpatije niti dobronamernosti prema društvu iz koga dolazim i zato sam osetio potrebu da reagujem.  

Poštovani gospodine uredniče, zahtevam da moje pismo objavite u celini.

                                                                                                              Saša Obradović,

                                                                                                                   Ambasador Republike Srbije

Helsingin sanomat päätoimittajalle

Vastine Erkki Kylmäsen artikkeliin, 23.syyskustä, ”Punatähteä seuraa verivana”

 Hyvä Herra Päätoimittaja,

Helsinkiin sijoitetut suurlähettiläät ovat yleensä onnellisia kun Helsingin Sanomat huomioi heidän maataan peräti kolmen sivun verran. Minä en kuitenkaan voi olla.

Yksi maani johtavista jalkapalloseuroista, jolla on erittäin pitkät perinteet ja Euroopa Cup:in voitto vuodelta 1991, on teidän journalistinne artikkelissa kytketty kansanmurhaan ja verenvuodatukseen siksi että sen fanitoiminnan entinen johtaja on ollut syytettynä Haagin kansainvälisessä ihmisoikeustuomioistuimessa. Maani istuvaa presidenttiä nimiteltiin Red Star -huligaaniksi ja ulkoministeriömme korkean virkamiehen ilmoitettiin olevan kytköksissä montenegrolaiseen mafiaan.

Saadessani vihdoin pitkän artikkelinne käännöksen itselleni tunsin Serbian Tasavallan virallisena edustajana oloni syvästi loukatuksi.

On totta että entisessä Jugoslaviassa tapahtui hirmuisia veritöitä. On totta että noina kunniattomina päivinä monet tekivät vakavia rikoksia kansainvälisiä ihmisoikeuksia kohtaan. Mutta  yhtään Serbian Tasavallan edustajaa ei ole tuomittu Haagin kansainvälisessä ihmisoikeustuomioistuimessa Bosnia ja Hertzegovinassa tapahtuneista rikoksista.

Jalkapallojoukkueen, jonka nykyiset pelaajat ovat syntyneet 90 -luvun konfliktin aikoihin, yhdistäminen kansanmurhaan ei ole reilua. Jos kaikki artikkelinne väitteet näytettäisiin todeksi joku voisi kysyä UEFA:n virkamiehiltä kuinka on mahdollista että tällainen jalkapallojoukkue voi osallistua mestareiden liigaan.

Olen pahoillani siitä, etten saa lukea lehdessänne artikkelia Serbian nykyhallituksen menestyksekkäästä talouden elvyttämisestä ja maan demokratian vahvistamisesta, mikä on saanut jo kansainvälistäkin tunnustusta EU kandidaatti -statuksen muodossa.

Taistelu korruptiota vastaan on Serbian hallituksen tärkein tavoite. Siinä asiassa on epäilemättä vielä paljon työsarkaa jäljellä joten kaikki rakentava kritiikki on todella tervetullutta.

Toiset näkevät meidät paremmin kuin me itse. Toimittaja Kylmäsen kärkevissä ilmaisuissa ei valitettavasti ollut aistittavissa minkäänlaista sympatiaa tai hyväntahtoisuutta edustamaani yhteiskuntaa kohtaan.

Arvoisa päätoimittaja, vaadin teitä julkaisemaan kirjeeni kokonaan.

                                                                                                                             Sasa Obradovic,

                                                                                                                 Serbian tasavallan suurlähettiläs

U sali Predstavništva EU Komisije, Malminkatu 16 u Helsinkiju, 3. oktobra je otvorena izložba postera 11 evropskih zemalja nastalih u vreme I svetskog rata.

Na fotografijama:

1.     Ambasador Srbije Saša Obradović sa zamenicom šefa misije Ambasade Grčke Konstantinom Kamitsi ispred grčkog postera iz 1918. godine „Bratstvo  Grčke i Srbije“.

2.     Sa ambasadorom Poljske Jaroslavom Suhoplesom ispred poljskih i srpskih postera.

3.     Američki poster iz 1916. godine: „Spasimo Srbiju našeg saveznika“

1. oktobar 2018.

U banket sali Ambasade Srbije otvorena je izložba umetnika Sari Stajević-Teodosin i njenog sina Viktora Teodosina, čime Ambasada nastavlja praksu lepe saradnje sa ovdašnjim umetnicima srpskog porekla. Otvaranju je prisustvovalo oko 50 posetilaca. Izložba će trajati do 20. oktobra, a otvorena je svakog radnog dana između 12 i 15.00.  

Ovaj lep gest naših turista još uvek ne znači da je Ambasada Republike Srbije u Helsinkiju stavljena na mapu turističkih znamenitosti grada; pedesetak putnika, od kojih je najviše došlo iz  opština Ub i Valjevo, jednostavno je poželelo da vidi i pozdravi svog zemljaka, ambasadora Obradovića. Tako je ova grupa koja je, inače, proputovala sve evropske zemlje, po prvi put posetila i jednu Ambasadu Srbije, gde je poslužena tradicionalnim finskim kolačima, dok je ambasador na poklon dobio, kako i dolikuje, domaću rakiju. Putovanje naših turista, koji su u Helsinkiju proveli dva dana, nastavljeno je ka Sankt Peterburgu.

Ambasador Saša Obradović je 11. septembra posetio grad Seinajoki, gde je na Tehnološkom  fakultetu održao prezentaciju zainteresovanim privrednicima iz ovog grada i regiona Južne Ostrobotnije, centra finske prehrambene industrije, o ekonomskom razvoju Srbije i zakonskim podsticajima za neposredne greenfield i brownfield investitore. Naročita pažnja je posvećena upravo potrebama daljeg razvoja i tehnološkog unapređenja prehrambene industrije u Srbiji koja bi bila u skladu sa njenim poljoprivrednim potencijalima.   

U organizaciji Diplomatskog protokola Ministarstva spoljnih poslova Finske, ambasador Srbije Saša Obradović posetio je grad Joensuu i region Severne Karelije, gde je imao priliku da obiđe fabrike velikih finskih kompanija Stora Enso Ouy i Abloy Ltd, sedište kompanije Valamis Ltd koja se bavi proizvodnjom softvera za edukaciju, Evropski šumarski institut i da prisustvuje predavanjima profesora sa Univerziteta Istočne Finske na temu nauke o svetlosti, šumske bio-ekonomije i značaju kompjuterske tehnologije u promeni sveta u kome živimo. 

S potpredsednikom  Stora Enso Timom Heikom, ambasador je razgovarao o međunarodnim investicionim projektima ove kompanije i izrazio zainteresovanost Srbije za prenos tehnologije u oblasti upravljanja šumama i proizvodnje biomaterijala. Upoznao je domaćina sa podsticajima koje Vlada Republike Srbije nudi direktnim investitorima i pozvao ga da poseti našu zemlju.

Na slici: Stora Enso na terenu – seča stabala u Uimaharju kraj Joensua.

Juniorska atletska reprezentacija Srbije učestvovala je na Svetskom prvenstvu koje je održano u Tampereu od 10. do 15. jula. Elzan Bibić je osvojio šesto mesto u trci na 1.500 metara i osmo u trci na 5.000 metara.

Na slici: grupni portret mladih srpskih atletičara i njihovog stručnog štaba sa ambasadorom Srbije.

Tri predavača iz oblasti gerijatrije na Devetoj konferenciji srpske medicinske dijaspore koja je održana u Beogradu od 14. do 16. juna ove godine – prof. dr Hariet Fine-Soveri, prof. dr. Jouko Valdemar Lavrila i dr Dimitrije Jakovljević, posetili su 9. jula Ambasadu Srbije u Helsinkiju. Sa ambasadorom su razgovarali o utiscima sa Konferencije, kao i o mogućim nastavcima saradnje sa srpskim institucijama u smislu daljeg prenošenja znanja i iskustva, pre svega u oblasti definisanja opštih potreba za podrškom i pomoći starim licima, preuzimanja sistemskih rešenja Nordijskog modela i pomoći u izradi odgovarajuće legislative.

Na slici Ambasador Saša Obradović sa suprugom, prof. dr Hariet Fine-Soveri, prof. dr Jouko Lavrila, novinar Mia Martini, Rapid Action Group Ltd. i dr Dimitrije Jakovljević, član Akademsko-poslovnog foruma Srba u Finskoj, kome je na ovogodišnjoj Konferenciji uručena povelja Lekarske komore Srbije, čime je postao njen  dobrovoljni član.  

19.06.2018.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Republike Srbije Nenad Popović sastao se 18. juna ove godine u Talinu sa estonskom ministarkom za preduzetništvo i informacionu tehnologiju Urve Palo. Na sastanku su razmotrene mogućnosti intenzivnije saradnje dve zemlje u oblastima elektronske uprave i inovacija. Za ministra Popovića i njegovu delegaciju priređena je prezentacija estonskih dostignuća u oblasti e-uprave. Opširnije na sajtu RTS-a:  

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3174766/saradnja-srbije-i-estonije-u-oblasti-inovacija-i-digitalizacije.html

Predstavnici pirotskog Tigra AD, D-Company iz Babušnice i Slobodne zone Pirot, zajedno sa ambasadorom Srbije u Finskoj, posetili su 06. juna rukovodstvo kompanije Teknikum Group DOO iz Sastamale i obišli dve njihove fabrike koje proizvode gumeno-tehničku robu za klijente širom sveta. Proizvodnja je veoma kompatibilna sa programima u kompanijama Tigar AD i D-Company što stvara mogućnost saradnje između ovih kompanija. Uzvratna poseta delegacijeTeknikuma predviđena je do kraja ove godine.

Predstavnici pirotskih kompanija sastali su se 07. juna i sa rukovodstvom Privredne komore Tampere, kojom prilikom je dogovoreno učešće UO Privredne komore Pirot na Sajmu podizvođača u septembru ove godine, sa ciljem stvaranja prilike da privreda pirotskog okruga učestvuje u velikim ugovorima finskih privrednika i dobije profitabilne poslove.

      U čast održavanja predstojećeg Svetskog kupa u fudbalu, u Helsinkiju je 9. juna održano simpatično takmičenje pod nazivom Mondijalito, na kome su se u malom fudbalu na travi (6+1) takmičili  predstavnici nacija čije će reprezentacije nastupiti na velikom takmičenju u Rusiji. Tim koji je okupio i organizovao ambasador Srbije, a koji je, slično poput onog u Rusiji, bio najviši na turniru, osvojio je treće mesto, tako što je najpre pobedio Tim svetskih izbeglica rezultatom 3:0 (strelci Čujkov iz penala i Bane Ilić koji je dao dva gola); potom, Kolumbiju sa 2:0 (A. Šaponja iz slobodnog udarca i Čujkov), te Portugal rezultatom 1:0 (Đ. Obradović). Rusija je u polufinalu bila bolja od Srbije – 4:1, a jedini gol za naš tim postigao je ponovo Dmitrij Čujkov, konzul Ambasade Belorusije i aktivni igrač malog fudbala, koji je izrazio želju da nastupi za Srbiju i bio jedan od najboljih igrača turnira. Upravo on je postigao i oba gola za naš tim u utakmici za treće mesto, u kojoj je Srbija još jednom pobedila Kolumbiju, ovog puta rezultatom 2:1. U finalu, Rusija je bila bolja od Engleske - 1:0.

Tim Srbije (na fotografiji, s leva na desno: stoje - Nikola Popović, Srđan Vojinović, Branimir Ilić, Goran Ivaniš, Đorđe Obradović, Murat Durmaz i Dmitrij Čujkov; čuče – Vaso Trifković, Miloš Arsić, ambasador Saša Obradović, braća Aleksandar i Mirko Šaponja i rezervni igrač Milan Đurić.

Najstariji igrač u našem timu bio je upravo ambasador Obradović (50), koji je asistirao kod našeg jedinog gola u polufinalu protiv Rusije, a najmlađi njegov sin Đorđe (20), koji je postigao pobedonosni pogodak na utakmici s Portugalom. 

Snimak odlučujućeg gola u borbi za treće mesto, koji je postignut u poslednjim trenucima utakmice, posle sjajnog proigravanja Mirka Šaponje, možete pogledati na fejsbuk nalogu Ambasade. 

Naš tim je nastupio u dresovima Fudbalskog saveza Srbije, koji je na taj način bio i njegov sponzor.

Ambasador Srbije sa dr Katarinom Dimić, sa Aalto Univerziteta u Helsinkiju.

Obaveštavamo Vas da su doneti Zakon o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije i Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana, koji su objavljeni u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 24/2018 od 26.03.2018. godine, a koji su stupili na snagu dana 03.04.2018. godine.

                Članom 3. Zakona  o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije propisano je da u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ ili državljanin druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ, koji na dan 31.12.2016. godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji.

Zahtev za sticanje državljanstva Republike Srbije po navedenom pravnom osnovu može se podneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, odnosno do dana 03.04.2019. godine.

Navedenim pravnim osnovom obuhvaćena je kategorija lica koja ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije na dan 31.12.2016. godine, kao i na dan podnošenja zahteva i državljanstvo SFRJ ili neke od država nastale na teritoriji SFRJ.

Za prijem po ovom pravnom osnovu, potrebno je da podnosilac zahteva popuni obrazac broj 6 zahteva za prijem u državljanstvo Republike Srbije i potpiše izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Uz zahtev potrebno je da podnosilac zahteva priloži izvod iz matične knjige rođenih po mestu rođenja, uverenje o državljanstvu neke od država nastalih na teritoriji SFRJ, kopiju dokumenata sa fotografijom, kao i izvod iz matične knjige venčanih ukoliko je u braku.

Ukoliko je  podnosilac zahteva potpisao saglasnost da ovo Ministarstvo po službenoj dužnosti pribavi dokumentaciju, Ministarstvo će izvršiti proveru kroz elektronske evidencije prebivališta i boravišta građana i o tome priložiti dokaz. Uverenje o prebivalištu podnosilac zahteva može priložiti i lično.

https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/260318-zakon-o-dopunama-zakona-o-drzavljanstvu-republike-srbije.html

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-jedinstvenom-maticnom-broju-gradjana.html

U sedištu Predstavništva Evropske komisije u Talinu 15. maja je održan seminar pod nazivom Will the European Union expand again? - na kome su glavni govornici bili ministar spoljnih poslova Estonije Sven Mikser, ambasador Srbije Saša Obradović i zamenik načelnika Odeljenja za Zapadni Balkan u EEAC EC Klajv Rumbold.

https://edition.cnn.com/travel/article/serbia-best-places-to-visit/index.html

26.04.2018.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković učestvovala je 23. i 24. aprila na godišnjoj Konferenciji predsednika parlamenata Evropske unije koja je održana u Talinu. Informaciju o njenom obraćanju prenosimo neposredno sa sajta Narodne skupštine, na kome možete pronaći i druge podatke o ovoj Konferenciji. 

Obraćanje predsednice Narodne skupštine na Konferenciji predsednika parlamenata EU i zemalja kandidata

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, koja učestvuje na dvodnevnoj Konferenciji predsednika parlamenata država članica Evropske unije i zemalja kandidata u Talinu, poručila je da je puna privrženost Srbije procesima evrointegracija, zasnovana na uverenju da su svi napori, nekada teške i bolne mere, u najboljem interesu naših građana, mira, stabilnosti i prosperiteta regiona, a time i EU.

„Zato je važno da perspektiva punopravnog članstva bude kredibilna, sa vidljivim ciljevima koje postavlja stabilna i snažna EU, polazeći od principa i vrednosti na kojima je ovaj veliki projekat zasnovan“, istakla je Gojković obraćajući se predsednicima parlamenata.

Gojković je naglasila da Srbija ulaže dodatni napor u sopstvene reforme i harmonizaciju sa standardima EU, o čemu svedoči i pozitivan Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Predsednica Narodne skupštine je ukazala da brojni izazovi koji stoje pred EU i koji se odvijaju unutar nje, zahtevaju otvorenost u dijalogu, mudrost u izboru rešenja, hrabrost u njihovom sprovođenju i solidarnost u podnošenju posledica. 

„Istorijski posmatrano, EU se neprekidno razvijala prevazilaženjem kriza, koordinacijom politika i iznalaženjem novih pravaca delovanja, dok je paralelno tekao proces proširenja. Snažna ili proširena EU – to za nas nije stvarna alternativa, jer važan deo snage Unije leži upravo u proširenju“, rekla je Gojković i izrazila nadu da će predstojeći samit u Sofiji u punoj meri afirmisati perspektivu proširenja i dati joj jasne smernice. 

Konferenciji u Talinu prisustvuje više od 30 predsednika parlamenata zemalja EU i država kandidata za članstvo u EU, a na otvaranju Konferencije govorio je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani.

Foto 1: zajednička fotografija visokih učesnika Konferencije (autor: Erik Peinar).  

Foto 2: Bilateralni susret predsednice NS RS Maje Gojković sa predsednikom Nacionalnog saveta Austrije Volfgangom Sobotkom (autor: Erik Peinar). 

12.4.2018.

Ambasada Republike Srbije, u saradnji s Filmskim centrom Srbije, poziva vas na  projekciju igranog filma Marka Kostića Kozje uši, koji će biti prikazan na festivalu European Film Weeks.   

Vreme: subota, 21. april 2018, u 16.30.

Mesto: Eurooppasali, Malminkatu 16, Heslinki.

Ulaz je besplatan.

Program festivala: https://ec.europa.eu/finland/sites/finland/files/film_weeks_esite_2018_netti.pdf

5. april 2018.

Foto: Ambasador Srbije Saša Obradović sa Venlom Hidensalo, predsednicom finskog PEN centra, autorkom romana Sinun Tahtesi o pikantnim detaljima  iz života velikog finskog slikara Alberta Edelfelta (na slici levo) i Verom Tuhtilom, filmskom i pozorišnom scenaristkinjom (desno). 

27. mart 2018.

Srbija na  Business Finland seminaru Explore the Balkans Business Opportunities: Boris Tasić, izvršni direktor Finnpneumatic Oy Ltd, Saša Obradović, ambasador, i dr Dragan Kostić, izvršni direktor Slobodne zone Pirot.

21.3.2018.

Obaveštavamo da je medijski javni servis Radio-televizije Srbije pokrenuo platformu RTS Planeta (rtsplaneta.rs), koja je dostupna svim korisnicima interneta u Srbiji i širom sveta. Za korisnike koji se registruju van teritorije Srbije besplatno praćenje sadržaja biće omogućeno u naredna tri meseca. Posle promotivnog perioda putem ove platforme i dalje će biti moguće besplatno praćenje televizijskog kanala RTS Svet (bivši Satelitski program RTS, prevashodno namenjen dijaspori) i programa Radio Beograda.

              Novom platformom je omogućeno uživo praćenje 11 televizijskih (RTS1, RTS2, RTS3, RTS HD, RTS Svet, RTS Život, RTS Drama, RTS Kolo, RTS Muzika, RTS Trezor i RTS Poletarac) i 4 radio kanala (Radio Beograd 1, Radio Beograd 2, Radio Beograd 3, i Radio Beograd 202) Medijskog javnog servisa Radio-televizije Srbije, kao i odloženo praćenje programa i usluge Video na zahtev i Audio na zahtev, kao i mogućnost pregleda pojedinačnih priča iz dopisničke mreže RTS-a u okviru celine Moj grad. Na platformi su dostupna i muzička izdanja PGP RTS-a. Besplatan pristup sadržajima je moguć preko desktop računara, tableta i pametnih telefona uz registraciju na web strani rtsplaneta.rs, mobilnoj aplikaciji (za Android ili IOS) ili preko Facebook-a.

19.3.2018.

Društvo divnog prijateljstva Srba i Finaca okupilo se 17. marta ove godine u prostorijama kafea Koket, u centru Helsinkija.

8. mart 2018.

 Podsekretar Ministarstva spoljnih poslova Estonije za političke poslove Paul Tesalu i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Zoran Vujić (na slici).

Ambasador Republike Srbije u Republici Estoniji Saša Obradović učestvovao je u proslavi stogodišnjice estonske nezavisnosti, koja je 23. i 24. februara ove godine održana u više estonskih gradova. 

Na slici: Ambasador u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Estonije Svenom Mikserom. Slika ispod: Na prijemu u Nacionalnom muzeju Estonije u Tartuu. 

 Na Sretenje, 15. februara ove godine, u Ambasadi je svečano obeležen Dan državnosti Republike Srbije, u prisustvu više od sto predstavnika diplomatskog kora, Ministarstva spoljnih poslova Finske, predstavnika Srpsko-finskog društva, Finske i Srpske pravoslavne crkve, Privredne komore Finske, novinara i drugih uglednih gostiju. Na prijemu je svirao veliki džez orkestar Aninkaisten Sӓvel iz Turkua (na slici novinara Džona Panija), a bile su izložene i umetničke fotografije Beograda estonskog fotografa Rauta Tulasa (iz projekta Ministarstva za evropske integracije RS „Primenjena nostalgija“).

Svim našim građanima čestitamo Sretenje, Dan državnosti Republike Srbije.

Ambasada, zbog ovog praznika, neće raditi sa strankama 15. i 16. februara.

Dragana Milovanović iz Beograda je koautor vrlo popularnog multimedijalnog 3D spektakla koji se već deset meseci prikazuje u Talinu (Helios Hall, Sauna 1-3, Stari grad) pod nazivom Od Monea do Klimta: Umetnost u pokretu (https://www.monet2klimt.ee/en/), na kojem posetioci mogu da vide oko 130 dela Kloda Monea, Vinsenta Van Goga i Gustava Klimta. Za goste Ambasade Srbije u Helsinkiju – predstavnike diplomatskog kora, Ministarstva spoljnih poslova i Privredne komore Estonije - vrata ove izložbe bila su otvorena 21. decembra uveče. Izložba se nastavlja tokom 2018. godine.

Ambasador Kine Li Čen sa svojom  suprugom posetio  je ambasadora Srbije Sašu Obradovića i njegovu suprugu. Ambasador Kine tečno govori srpski jezik i veliki je poštovalac našeg naroda.

Kulturna fondacija Skoltskih Samija i ambasador Srbije zajednički su 4. decembra organizovali veče dokumentarnog filma o životu i istoriji Skoltskih Samija „Kaisina začarana šuma“, rediteljke Katje Gaurilof, koji je osvojio finsku nacionalnu nagradu Jussi za najbolji dokumentarac u 2016. godini, kao i gran pri na Međunarodnom filmskom festivalu „Severni karakter“ u Murmansku. Prikazivanje ovog filma za diplomate i novinare u biskopu Andorra u Helsinkiju finansiralo je finsko Ministarstvo spoljnih poslova u okviru obeležavanja stogodišnjice nezavisnosti svoje zemlje.

Nenad Popović, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, posetio je Helsinki 29. i 30. novembra, gde se sastao sa finskim ministrom ekonomije Mikom Lintilom (na slici), razmenio iskustva sa finskim ekspertima iz Agencije za finansiranje inovacija Tekes i učestvovao na najvećoj svetskoj smotri inovacija i startup biznisa Slush 2017.

Srbiju su ove godine na Slush-u predstavljala tri startup preduzeća: UrbiGo (urbigo.me) , Sunthetic (www.sunthetic.eu) i Mindy (mindyapp.com), za koje je u Ambasadi Srbije priređen mali prijem na kome su imali priliku da razgovaraju sa ministrom Popovićem i članovima njegovog tima, kao i predstavnicima Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije.  

Ambasador Srbije Saša Obradović govorio je na skupu Doing business with Serbia, Macedonia and Montenegro, koji je Ministarstvo spoljnih poslova Finske organizovalo 29. novembra ove godine u Helsinkiju. Skupu su prisustvovale finske kompanije Taaleri, Fortum, KKM, Valmet, Parviainen, Molok, Vaisala i Planmeca.

U Ambasadi Republike Srbije je 23. novembra otvorena izložba keramike i crteža srpsko-finskog umetnika Srbe Lukića,člana ULUPUDS-a i Finskog udruženja dizajnera "Ornamo". Ovaj umetnik je do sada imao više samostalnih izložbi u Helsinkiju, Beogradu, Talinu, Stokholmu i Porvou, gde živi. Izložba je otvorena do 21. decembra, svakim radnim danom od 12 do 16 sati. 

Stalni sekretar finskog Ministarstva za socijalna pitanja i zdravlje Paivi Silanauke sa timom svojih saradnika primila je delegaciju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, predvođenu državnim sekretarom Nenadom Nerićem i direktorom Republičkog fonda za socijalnu zaštitu Božidarem Dakićem. Razgovor je vođen na temu savremenih reformi socijalnog sistema, prava ratnih veterana, socijalne zaštite izbeglica i imigranata, rodne ravnopravnosti, zaštite od porodičnog nasilja, položaja Roma i podrške porodicama usvojitelja i hranitelja.

Ambasador Srbije Saša Obradović otvorio je retropsektivu filmova Emira Kusturice u bioskopu „Soprus“ u Talinu 25. oktobra ove godine. Prilikom projekcije prvog filma „Doba Cigana“ („Dom za vešanje“), bioskopska sala je bila puna, a kraj ovog veličanstvenog filma dočekan je spontanim aplauzom i uzvicima odobravanja. Pored ovog, estonska publika do 31. oktobra ima priliku da pogleda još i sledeće filmove: „Otac na službenom putu“, „Arizona Dream“, „Podzemlje“, „Crna mačka, beli mačor“, „Život je čudo“ i „Maradona“.

Ambasador Finske u Srbiji  Nj. E. Perti Ikonen i ambasador Srbije u Finskoj Nj. E. Saša Obradović zajedno su gledali kvalifikacioni meč u ženskom  fudbalu za odlazak na prvenstvo sveta Finska – Srbija (1:0), koji je u helsinškoj Areni odigran u nedelju, 22. oktobra. Na temperaturi koja je još uvek bila podnošljiva, dva ambasadora su iskoristila priliku da razgovaraju i o svom zajedničkom radu na unapređenju ekonomskih odnosa dve zemlje.

Privredna komora Finske – Finncham – objavila je intervju sa ambasadorom  Srbije Sašom Obradovićem na temu investicija i mogućnosti poslovne saradnje sa Srbijom. Intervju možete pročitati ovde:

https://finncham.fi/2017/10/09/interview-h-e-mr-sasa-obradovic-serbian-ambassador-finland-serbia-investment-business-opportunities/

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas ministre inostranih poslova Republike Finske Timo Soinija i Kraljevine Švedske Margot Vasltrom koji se nalaze u zajedničkoj poseti Srbiji.

U srdačnom razgovoru, ministri su ocenili da su bilateralni odnosi Srbije sa Finskom, odnosno Švedskom dobri i da je politički dijalog razvijen. Izražen je interes za daljim jačanjem svih vidova bilateralne saradnje, naročito u ekonomskoj sferi.

Ministar Dačić je izrazio zadovoljstvo što se ove godine navršava sto godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Švedskom, a iduće godine devedeset godina diplomatskih odnosa sa Finskom.

Zahvalio je na dosadašnjoj aktivnoj podršci Finske i Švedske kada je reč o evrointegracijama Republike Srbije i preneo je očekivanja da će se ona i ubuduće nastaviti. Istakao je da Srbija izuzetno ceni dosadašnju podršku i donacije koje su dve zemlje dale kroz bilateralnu i razvojnu pomoć.

Ministri iz Skandinavije su pozitivno ocenili nastavak sveobuhvatnih reformi koje sprovodi Vlada Srbije i ponovili spremnost njihovih zamalja za nastavak podrške evropskim integracijama Republike Srbije i u daljem toku pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom. Naglasili su da se zalažu da politika proširenja ostane visoko na agendi EU.

U razgovoru su, takođe, razmenjena mišljenja u vezi sa aktuelnom situacijom u regionu.

U Helsinkiju su 4. oktobra ove godine održane konsultacije predstavnika ministarstava odbrane Republike Srbije i Republike Finske, koje će postati redovna praksa u budućnosti. Na fotografiji: general-major Milan Mojsilović, pomoćnik ministra za politiku odbrane Republike Srbije i general-major Jukka Juusti, stalni sekretar Ministarstva odbrane Republike Finske (Izvor: MO Republike Finske).

Beogradski fotograf Marko Nikolić i njegov talinski kolega Rait Tulas ostvarili su ovaj umetnički projekat na ideju i podsticaj Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije, u kome su njih dvojica fotografisali ulične prizore u gradu onog drugog, tražeći motive koji ih podsećaju na sopstveni grad. Izložbu ove urbane poezije otvorili su 21. septembra u Talinu generalna direktorka Nacionalne biblioteke Estonije Jane Andreso,u čijem je foajeu izložba postavljena; Anja Rović, državni sekretar Ministarstva za evropske integracije, Aino Lepik fon Viren,  podeskretar za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Estonije i ambasador Srbije u Estoniji Saša Obradović, dok se prisutnima obratio i estonski umetnik Rait Tulas. Izložba "Primenjena nostalgija" će u decembru biti postavljena u Beogradu. 

Foto: Anja Rović, Rait Tulas, Aine Lepik fon Viren, Saša Obradović i Jane Andreso. 

U organizaciji Regionalne privredne komore Helsinkija, Ambasade  Republike Srbije, Razvojne agencije Srbije i Enterprise Europe Network, u Helsinkiju je 19. septembra održan okrugli sto pod nazivom „Mogućnosti poslovanja u Srbiji“. Na skupu su govorili Tatu Rauhamaki, direktor Regionalne privredne komore Helsinkija, Saša Obradović, ambasador, Jelena Aković, savetnica za strateške investicije Razvojne agencije Srbije (http://www.ras.gov.rs/) i Siv Alberg, menadžer agencije Finnpartnership (http://www.finnpartnership.fi/www/en/index.php).

Juniorska ženska fudbalska reprezentacija Srbije U19 osvojila je prvo mesto na kvalifikacionom turniru za Prvenstvo Evrope koji je održan u finskom gradu Erikila. Mlade Srpkinje su savladale reprezentaciju Bosne i Hercegovine sa 3:0, Izraela sa 3:0 i igrale nerešeno sa Finskom - 1:1. Poslednjem meču je prisustvovao i ambasador Srbije, koji je pre utakmice posetio naš tim i čestitao mu na uspehu.

U organizaciji Evropske komisije (TAIEX program) i Nacionalne biblioteke Finske kao partnerske institucije, delegacija Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije boravila je u trodnevnoj studijskoj poseti ovoj biblioteci u cilju upoznavanja sa pravnom  regulativom  i procesima rada u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa.

Delegaciju je predvodio dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture, a u njoj su još bili Tamara Šević, rukovodilac Odeljenja za digitalizaciju, Dragana Milunović i Vesna Jovanović Trifunović, bibliotekari Narodne biblioteke Srbije.

Uvodno predavanje, kome je prisustvovao i ambasador Srbije, održao je direktor Nacionalne biblioteke Finske Kai Ekholm (na  slici), a delegacija je u okviru svojih aktivnosti posetila i Ministarstvo za obrazovanje i kulturu Finske, gde je srela stalnog sekretara Anitu Lehikoinen.

Ministarka za evropske ingtegracije Jadranka Joksimović učestvovala je 7. i 8. septembra u Talinu na sastanku ministara EU (Gymnich) koji je bio posvećen prevenciji i borbi protiv radikalizacije i nasilnog ekstremizma.

Na marginama sastanka - ministarka Joksimović, šef britanske diplomatije Boris Džonson i izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister. 

Pozorište lutaka „Pinokio“ iz Beograda održalo je 31. avgusta predstavu Max Metalik na sceni Espan lava u centru Helsinkija. Životnu i ljubavnu dramu lutka Maksa, visokog  5,2 metra, koji je pre 17 godina stvoren u Finskoj, da bi od 2000. godine postao junak beogradskog Pozorišta lutaka, pratio je Helsinški džez-orkestar UMO. Predstava je održana u okviru prvog helsinškog festivala lutkarskih pozorišta SAMPO 2017.

28. jul 2017. godine

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Beogradu, 2. decembra 2015. godine, stupa na snagu 13. jula 2017. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države, u periodu do 90 dana od datuma ulaska.

4. jul 2017. godine

Ambasador Republike Srbije je 4. jula u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Finske deponovao instrument o ratifikaciji Konvencije o Evropskom šumarskom institutu. U skladu s odredbama ove Konvencije, Republika Srbija postaje njena članica 2. septembra 2017. godine.

13. jun 2017. godine

Ambasada Republike Srbije u Helsinkiju juče je ugostila 15 članova finskog Udruženja novinara koji pišu o turizmu (Finnish Guild of Travel Writers).

6. jun 2017. godine

Molimo posetite sajt: http://serbiandiasporamedical.rs

i podelite informaciju sa kolegama.

30. maj 2017. godine

 Konsultacije iz oblasti bezbednosne politike između ministarstava spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Finske održane su 29. maja u Helsinkiju.

Konsultacije iz ove oblasti su sastavni deo kontinuiranog bilateralnog dijaloga ministarstava dve zemlje.

30. maj 2017. godine

V.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku, ambasador Branimir Filipović, učestvovao je na 13. Godišnjoj NATO konferenciji o kontroli naoružanja za masovno uništenje, razoružanju i neproliferaciji koja je, u periodu od 28. do 30. maja, održana u Helsinkiju.

23. april, 2017. godine

Njegovo preosveštenstvo gospodin Dositej, episkop Britansko-skandinavske eparhije Srpske pravoslavne crkve, posetio je 22. i 23. aprila srpsku zajednicu u Finskoj i služio liturgiju u Crkvi sv. Trojice u Helsinkiju.

18. april 2017. godine

Film "Pored mene" u režiji Stevana Filipovića iz Srbije otvorio je danas Evropsku filmsku nedelju u Helsinkiju, tradicionalni festival koji organizuju Predstavništvo Evropske komisije i Kancelarija za informisanje Evropskog parlamenta.

Na fotografiji: Ambasador Saša Obradović se obraća publici pre početka projekcije

2. april 2017. godine

U Ambasadi Republike Srbije u Helsinkiju po prvi put je otvoreno biračko mesto na izborima za Predsednika Republike Srbije.

Osamdeset građana je izašlo na ovo biračko mesto.

Za novog Predsednika Republike izabran je Aleksandar Vučić.

Zapisnik o radu biračkog odbora

24. mart 2017. godine

Na poziv Finske pravoslavne crkve, dijaceza Oulu, Ambasador Saša Obradović posetio je pravoslavne zajednice u istočnoj Laponiji: Rovaniemi, Ivalo, Nelim i Sevetijarvi, gde je posetio i Dom Skoltskih Samija, jednog od retkih starosedelačkih naroda Evrope.

23. mart 2017. godine

 Obaveštenje Republičke izborne komisije (YouTube)

16. mart 2017. godine

Konkursi za sufinansiranje projekata 2017.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje konkurse koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 13. marta do 03. aprila.

Predmet oba konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj: 1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta; 2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i Srba u regionu.

Tekst konkursa, obrasce prijava i ostale informacije možete dobiti na:

http://www.dijaspora.gov.rs/lat/konkursi-za-sufinansiranje-projekata_2017/

16. mart 2017. godine

Glasanje za Predsednika Republike u Ambasadi u Helsinkiju

Odlukom Republičke izborne komisije, u Ambasadi Republike Srbije u Helsinkiju otvoreno je biračko mesto broj 40, na kome će građani koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu do 11. marta 2017. godine moći da glasaju za predsednika Republike Srbije. Izbori će biti održani 2. aprila 2017. godine, od 7 do 20 časova.

3. mart 2017. godine

Poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje

Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug, na osnovu člana 10. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS”, broj 108/16), poziva državljane bivših republika SFRJ, koji su do 27. aprila 1992. godine deviznu štednju položili kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, kao i državljane Republike Srbije, koji su do 27. aprila 1992. godine deviznu štednju položili kod filijala banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, a koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ, da prijave svoja potraživanja.

Prijava potraživanja može se poslati putem pošte na adresu: Republika Srbija, Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug, Sremska 3-5, Poštanski pregradak: 570, 11000 Beograd 6, sa naznakom „Prijava potraživanja po osnovu devizne štednje”, počev od dana objavljivanja ovog poziva.

15. februar 2017. godine

Sretenje, Dan državnosti Republike Srbije svečano je obeležen diplomatskim prijemom u Ambasadi.

4. februar 2017. godine

Zaposleni Ambasade Republike Srbije u Helsinkiju, prisustvovali tradicionalnoj godišnjoj proslavi Srpsko-finskog društva u Helsinkiju.

27. januar 2017. godine

Studenti Slavističkog centra Odseka za savremene jezike Univerziteta u Helsinkiju obeležili su, 27. januar, Dan Svetog Save. Na tematskom času ovim povodomi, kojem je prisustvovao i ambassador Republike Srbije u Republici Finskoj, Saša Obradović, studenti su, na srpskom jeziku,  izveli himnu Svetom Savi.

Nj.E. Ambasador Saša Obradović studentima je održao predavanje o Svetom Savi, njegovom višestrukom značaju u srpskoj istoriji, sa posebnim akcentom na njegov prosvetiteljski rad.

24. januar 2017. godine

Uvođenje u vojnu evidenciju

U toku januara počelo je uvođenje u vojnu evidenciju mladića koji ove godine postaju punoletni. Opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju upućen je mladićima rođenim 1999. godine i starijih godišta, koji iz određenih razloga nisu uvedeni u vojnu evidenciju, da se jave centrima Ministarstva odbrane u svojim gradovima i regulišu tu zakonsku obavezu. Potrebno je na uvid poneti ličnu kartu ili, ukoliko je lice ne poseduje, neku drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi identitet.

Mladići koji žive u inostranstvu svoje pravo i zakonsku obavezu ispunjavaju u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu u zemlji boravka.

24. januar 2017. godine

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2017. godini, kao i konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu  u 2017. godini. Konkursi su otvoreni do 28. februara 2017. godine.

Predmet konkursa je: finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu. Opšti cilj konkursa je: podsticanje stvaralaštva i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta, a posebno u zemljama regiona (Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Sloveniji).

17. januar 2017. godine

Izvanredni i opunomoćeni Ambasador Republike Srbije u Republici Finskoj, Nj.E. Saša Obradović, na formalnoj audijenciji u Predsedničkoj palati, predao akreditivno pismo Predsedniku Republike Finske g. Sauli Ninistu.

30. decembar 2016. godine

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, koji je potpisan u Rigi, 5. novembra 2016. godine, stupa na snagu 15. januara 2017. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani Republike Srbije i državljani Narodne Republike Kine, nosioci običnih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države bez vize do 30 (trideset) dana od datuma ulaska.
 

28. decembar 2016. godine

Njegovo Visokopreosveštenstvo finske pravoslavne crkve, Mitropolit Oulua, g. Elia, posetio Ambasadu Republike Srbije u Helsinkiju i razgovarao sa ambasadorom Sašom Obradovićem.

20. decembar 2016. godine

Vladan Jovanović, predsednik “Srpsko-finskog drustva”, udruženja koje se bavi razvijanjem kulturnih veza između finskog i srpskog naroda, jačanjem saradnje i prijateljstva između njih, posetio je Ambasadu Republike Srbije u Helsinkiju.

U razgovoru sa ambasadorom Sašom Obradovicem, uz obostrano izraženu spremnost za nastavak saradnje, razmotrene su i konkretne mogućnosti za njeno dalje unapređenje.
 

13. decembar 2016. godine

Ambasadu je posetila profesorka Johana Virkula, koja na Slavističkom centru Odseka za savremene jezike Univerziteta u Helsinkiju predaje srpski jezik i kulturu.

U razgovoru sa ambasadorom Sašom Obradovićem razmotrene su mogućnosti za intenziviranje saradnje na planu promocije srpskog jezika i kulture u Republici Finskoj.

2. decembar 2016. godine

Ambasador Republike Finske u Republici Srbiji, Nj.E. Pertti Ikonen i njegov ekonomski savetnik Igor Madžarević, posetili su ambasadu Republike Srbije u Helsinkiju.

Tokom susreta razmenjeni su utisci o skupu "Mogućnost poslovanja u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori" koji je održan 29. novembra 2016. godine u Ministarstvu za inostrane poslove Republike Finske, a na kojem je učestvovao i ambasador Saša Obradović.

30. novembar 2016. godine

Delegacija Republike Srbije, koju su činili predstavnici kompanije "OrganicNet", Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Fonda za inovacionu delatnost, na poziv ambasadora Republike Srbije u Finskoj, Saše Obradovića, posetila je Ambasadu Republike Srbije u Helsinkiju.

Predstavnici Srbije prethodno su učestvovali na vodećoj evropskoj konferenciji za "startup" kompanije - "SLUSH 2016", koja je održana u periodu od 30. novembra do 1. decembra u Helsinkiju, te je tokom susreta razgovarano o utiscima sa konferencije, kao i mogućnostima za saradnju sa Republikom Finskom u oblasti inovacionih tehnologija.

23. novembar 2016. godine

Ukazom Predsednika Republike Srbije dana 18. oktobra 2016. godine na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u Republici Finskoj postavljen je Saša Obradović.

Ambasador Saša Obradović je doputovao u Republiku Finsku i stupio na dužnost dana 23. novembra 2016. godine.

16. novembar 2016. godine

U skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije, na sednici održanoj 13. septembra 2016. godine, izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Republici Finskoj, Nj.E. Slavko Kruljević, zvanično je napustio Republiku Finsku dana 16. novembra 2016. godine.

Dužnost otpravnika poslova a.i, do dolaska novog ambasadora, obavljaće zamenik šefa misije Isidora Đorđević.

NEZVANIČNI PREVOD

OGLAS ZA PRUŽANjE USLUGA U CILjU OTUĐENjA NEPOKRETNOSTI – OTUĐENjA DIPLOMATSKE NEPOKRETNE IMOVINE U NjUJORKU (SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE), TOKIJU (JAPAN), BONU (NEMAČKA) I BERNU (ŠVAJCARSKA)

- Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Republika Srbija – kao jedine države sukcesori bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: „SFRJ“) – i kao suvlasnici diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, kao prethodnog titulara, ovim objavljuju poziv za učešće na konkursu za pružanje posredničkih usluga u  cilju otuđivanja sledećih nepokretnosti(Podaci o imovini navedeni u ovom konkursu su okvirni.Države sukcesori ne snose nikakvu odgovornost za njihovu tačnost. Precizne informacije se mogu pribaviti iz javnih baza podataka zemalja u kojima se predmetna nepokretna imovina nalazi. Države sukcesori će dostaviti relevantne podatke kojima raspolažu u vezi s nepokretnom imovinom navedenom u ovom konkursu odabranom ponuđaču po obavljenoj proceduri za izbor ponuđača):
a) Stalna misija SFRJ pri OUN uNjujorku, SAD (Peta avenija 854, Njujork 10065): okvirne dodatneinformacije: blok 1391, parcela 6, površina 3.600 kvadratnih stopa/30 h 120, bruto stambena površina 16.125 kvadratnih stopa, godina izgradnje oko 1910;
b) Rezidencija stalnog predstavnika SFRJ pri OUN uNjujorku, SAD (Park avenija 730, Njujork 10021); okvirne dodatne informacije: Stan 16/17B, u koop vlasništvu, 718/30,000 deonica, blok 1385, parcela 37, naziv projekta: Park 71stSt. Corp,bruto stambena površina ne računajući podrum 4,294 kvadratne stope, godina izgradnje: 1929;
v) Ambasada i rezidencija SFRJ u Tokiju, Japan (7-24, 4-chome, KitashinagawaShinagawa-ku, Tokyo): okvirne dodatne informacije: parcela 316-37 KitaShinagawa 4-Chome, ShinagawaWard, Tokio, registrovana ukupna površina 995,27 m² (približno 28 m h 30 m), zgrada 316-37KitaShinagawa 4-Chome, ShinagawaWard, Tokyo, ukupna površina 1.725,70 m² (vrednost navedena u dokumentu projektnog plana zgrade), godina izgradnje 1965;
g) Ambasada SFRJ u Bonu, Nemačka (Schlossallee 5, 5300 Bonn2), okvirne dodatne informacije: zemljišna knjiga Mehlem, zemljišnoknjižniuložak br. 2865, površina zgrade i bašte/dvorišta 5.441 m², Schlossallee 1 i 5,površina spratova 1.565 m² (prizemlje, podrum, potkrovlje, podzemna garaža sa 14 parking mesta);
d) Ambasada i rezidencija SFRJ u Bernu, Švajcarska (Seminarstrasse 5, 3006 Bern), okvirne dodatne informacije: naselje: br. 199 Bern 4, površina zemljišta: ukupno 1,760 m², bruto površina zgrade 540m², površina bašte/dvorišta 1,220 m², godinaizgradnje: 1978.

       Ambasada Republike Srbije

  Embassy of the Republic of Serbia

Zbog uvedenog vanrednog stanja, prevoz humanitarne pomoći za poplavljena područja izuzet je iz režima multilateralnih i bilateralnih dozvola, i ta vozila će se u R.Srbiju propuštati bez međunarodnih dozvola i po ubrzanom postupku